Šta treba znati o fritezi na vruć vazduh?

Grejač zagreva vazduh, a ventilator ga brzo usmerava oko namirnica. Površina hrane se tako suši i tamni, što stvara zapečenu i hrskavu koricu. Za razliku od dubokog prženja, namirnice nisu potopljene u ulje, pa se najčešće koristi samo tanak sloj ulja ili ulje u spreju.

Rezultat zavisi od više faktora: debljine komada, količine hrane, početne temperature, sadržaja vode i snage konkretnog modela. Zato dve korpe sa istom namirnicom ne moraju završiti istovremeno.

Uređaj je naročito praktičan za manje porcije hrane kojoj prija suva, jaka toplota:

• krompir, pomfrit i drugo povrće;
• pileće komade, kobasice i pljeskavice odgovarajuće debljine;
• ribu, pohovane zalogaje i zamrznute proizvode;
• peciva, tost i podgrevanje pice ili gotovih jela;
• jednostavne kolače i grickalice, ako uputstvo i posuda to dozvoljavaju.

Za čorbe, testeninu, velike komade mesa ili jela koja traže mnogo tečnosti i mešanja, klasična rerna, šerpa ili tiganj obično su prikladniji. Friteza na vruć vazduh može imati programe za različite namene, ali program nije zamena za proveru hrane.

Oznaka u litrima govori o zapremini, ali ne pokazuje koliko hrane može da se rasporedi u jednom sloju. Šira korpa često je praktičnija za pomfrit i povrće, dok dublja korpa može primiti više hrane, ali otežava ravnomerno pečenje ako je napunjena do vrha.

Kao primer, model od 6,5 litara može biti zgodan za porodicu ili veću porciju, ali to ne znači da će svaka namirnica najbolje uspeti kada je korpa puna. Za hrskav rezultat važniji su prostor između komada i mogućnost da se hrana protrese nego sama brojka na kutiji.

Pre uključivanja skinite ambalažu, operite delove koji dolaze u dodir sa hranom i proverite da li se korpa pravilno zaključava. Uputstvo određuje da li je potrebno početno zagrevanje, koje su maksimalne količine i kako se čiste grejač i ventilacioni otvori.

Ne stavljajte papir, foliju ili posudu koja nije predviđena za visoku temperaturu tako da blokira protok vazduha. Ako koristite kalup ili vatrostalnu posudu, mora ostati dovoljno prostora da vazduh cirkuliše.

1. Pripremite namirnice. Isecite ih približno jednako, osušite višak vode i začinite prema receptu.
2. Dodajte malo ulja kada je potrebno. Krompir i povrće mogu dobiti bolju boju sa tankim slojem ulja, ali previše ulja neće automatski dati bolji rezultat.
3. Rasporedite hranu bez nabijanja. Jedan sloj je najbolji za sitne komade i zamrznute proizvode.
4. Podesite temperaturu i vreme. Ako prvi put spremate određenu namirnicu, počnite opreznije i proveravajte je ranije.
5. Protresite ili okrenite hranu. To je naročito korisno kod pomfrita, povrća i manjih komada mesa.
6. Proverite završetak. Boja nije jedini pokazatelj; meso i riba moraju biti dobro termički obrađeni iznutra.

Predgrevanje može pomoći da se hrana brže zapeče, ali nije obavezno za svaki recept. Ako ga uređaj zahteva ili preporučuje, uračunajte ga u ukupno vreme pripreme.

Kada se komadi preklapaju, para ostaje zarobljena između njih, pa hrana više omekša nego što se zapeče. Rešenje je manja količina po turi, povremeno protresanje ili korišćenje šire korpe.

Mokra površina usporava tamnjenje. Krompir, povrće ili marinirano meso treba blago osušiti pre stavljanja u korpu. Kod zamrznute hrane pratite uputstvo na pakovanju i nemojte je nepotrebno odmrzavati ako je namenjena za pripremu iz zamrznutog stanja.

Vreme iz recepta je početna smernica, ne garancija. Razlike u debljini, količini i uređaju mogu biti velike. Prvi put proverite hranu nekoliko minuta pre kraja i po potrebi dodajte kratke intervale pečenja.

Masnoća i mrvice koje ostanu u korpi ili oko grejača mogu stvarati neprijatan miris i dim. Posle hlađenja operite korpu prema uputstvu, obrišite unutrašnjost i uklonite ostatke sa grejača bez potapanja električnih delova.

Za mnoge namirnice može smanjiti količinu dodatog ulja u odnosu na duboko prženje. To je praktična prednost, ali sam uređaj ne čini svako jelo automatski zdravim. Pohovana i jako prerađena hrana i dalje ostaje takva, bez obzira na način zagrevanja.

Najviše smisla ima kada se koristi za povrće, umerene količine mesa, ribu i podgrevanje hrane bez dodatnog ulja. Ishrana, veličina porcije i izbor namirnica važniji su od samog uređaja.

Ako tek birate uređaj, prvo razmislite o navikama, a tek onda o programima i izgledu. Proverite:

• da li kapacitet odgovara broju osoba i prostoru na radnoj površini;
• da li se korpa lako vadi, pere i bezbedno zaključava;
• da li su temperatura i vreme dovoljno podesivi za vaše recepte;
• da li uređaj ima pregledan ekran i jednostavne kontrole;
• da li postoji dovoljno prostora oko uređaja za ventilaciju;
• da li ćete ga zaista koristiti nekoliko puta nedeljno.

Veći uređaj nije uvek bolji: zauzima više mesta i može biti nepraktičan za jednu osobu. Premala korpa, s druge strane, vodi ka pečenju u više tura i može poništiti uštedu vremena.

Nemojte je kupovati samo zato što je popularna. Ako uglavnom spremate velike šerpe, supe, testeninu ili jela sa mnogo sosa, uređaj će verovatno ostati neiskorišćen. Isto važi ako nemate mesto za odlaganje ili vam smeta pranje korpe posle svake masnije pripreme.

Za malu kuhinju može biti razumnije izabrati uređaj koji već imate i redovno koristite, umesto još jednog aparata sa sličnom namenom. Friteza na vruć vazduh najviše vredi korisniku koji često sprema manje, brzo zapečene porcije.

Postavite sebi tri pitanja: koje namirnice najčešće spremate, za koliko osoba kuvate i da li imate dovoljno prostora za bezbedno korišćenje. Ako su odgovori povezani sa brzim porcijama, hrskavom teksturom i jednostavnim čišćenjem, uređaj može biti vrlo praktičan dodatak kuhinji. Za širi pregled opreme i saveta pogledajte Kuhinja.

Najrealnije očekivanje je da friteza na vruć vazduh ubrzava određene vrste pripreme i smanjuje potrebu za uljem, ali ne zamenjuje sve druge načine kuvanja. Dobri rezultati dolaze iz pravilne količine, suvih namirnica, povremenog mešanja i spremnosti da prilagodite vreme konkretnom uređaju.