Šta se može postići pomoću friteze na vruć vazduh?

Najbolje prolaze namirnice koje imaju dovoljno čvrstu strukturu, mogu da se rasporede u jednom sloju i ne zahtevaju veliku količinu tečnosti tokom pripreme. Vreme i temperatura zavise od modela, količine i debljine komada, pa recepte treba posmatrati kao početnu smernicu, a ne kao nepromenljivo pravilo.

Pomfrit, krompir u kriškama, mladi krompir i krompir iz zamrzivača spadaju među najpraktičnije namirnice za ovu vrstu uređaja. Površina može lepo da porumeni, dok unutrašnjost ostaje mekša, naročito ako komadi nisu nagurani.

Za svež krompir korisno je ukloniti višak površinske vlage i dodati samo malo ulja ako želite izraženiju boju i koricu. Zamrznuti proizvodi često već sadrže masnoću, pa dodatno ulje nije uvek potrebno.

Možete pripremati brokoli, karfiol, papriku, tikvice, šargarepu, batat, prokelj i luk. Povrće dobija zapečene ivice i intenzivniji ukus, ali različite vrste nemaju isto vreme pripreme. Tvrđe povrće secite sitnije ili ga stavite nekoliko minuta ranije od mekanog.

Lisnato povrće i veoma sitni komadi mogu da se pomeraju pod snažnim strujanjem vazduha i da se previše isuše. Kod takvih namirnica pomaže manja temperatura, kraći ciklus i pažljiv nadzor.

Pileća krilca, bataci bez mnogo tečnosti, fileti i tanji komadi mesa mogu dobiti zapečenu površinu bez prženja u dubokom ulju. Riba se takođe može pripremati, posebno kada je u pitanju čvršći filet ili panirani komad.

Debljina i početna temperatura mesa mnogo utiču na rezultat. Spoljašnja boja nije dovoljna potvrda da je meso gotovo, zato kod debljih komada proverite unutrašnjost i poštujte bezbedno rukovanje sirovim namirnicama.

Friteza je naročito praktična za zamrznuti pomfrit, krokete, štapiće od ribe, panirano povrće i slične proizvode. Često nije potrebno prethodno odmrzavanje, a vazduh pomaže da panirana površina ponovo postane hrskava.

To ne znači da će svaki proizvod biti isti kao iz ulja. Paniranje bez dovoljno masnoće može ostati bleđe ili suvlje, dok prepunjena korpa dovodi do neujednačenog pečenja.

Da, u odgovarajućoj posudi ili kalupu mogu se pripremati manji mafini, zemičke, lisnato testo i jednostavna peciva. Pošto je komora mala, vrh može brzo da potamni dok sredina još nije gotova. Zato je često bolje koristiti nešto nižu temperaturu i proveravati ranije nego u klasičnoj rerni.

Podgrevanje je jedna od najkorisnijih svakodnevnih primena. Pica, pohovana hrana, peciva i pečeni krompir obično zadržavaju bolju teksturu nego kada se zagrevaju u mikrotalasnoj pećnici. Hrana sa mnogo sosa ili tečnosti nije idealna za ovu namenu, jer može da se isuši ili da napravi nered u korpi.

Glavna korist je zapečena površina uz znatno manje ulja nego kod prženja u dubokoj masnoći. To može značiti manje nereda, jednostavnije čišćenje i bržu pripremu manjih porcija. Rezultat je posebno dobar kada hrani treba cirkulacija vrelog vazduha, a ne kuvanje u tečnosti.

Uređaj može biti praktičniji od velike rerne kada pripremate jednu ili dve porcije. Ipak, nije automatski ekonomičniji ili brži u svakoj situaciji: kod velike količine hrane biće potrebno više tura, a neke namirnice bolje uspevaju u širokoj rerni ili na tiganju.

Za širi pregled opreme i saveta za pripremu hrane pogledajte i sadržaje za kuhinju.

Vazduh mora da prolazi između komada. Kada se hrana naslaže u debelom sloju, donji deo se više pari nego što se peče, pa dobijate mekanu i neujednačeno obojenu hranu. Bolje je pripremiti dve manje ture nego jednu prepunjenu.

Krompir, sitno povrće i zamrznute proizvode protresite na polovini pripreme. Veće komade mesa ili ribu po potrebi okrenite. Tako toplota ravnomernije dopire do svih strana.

Previše mokra marinada može sprečiti stvaranje korice. Kod svežih namirnica površinu obrišite kada je to prikladno, a ulje nanesite tanko i ravnomerno. Više ulja ne znači nužno hrskaviji rezultat, a može da kaplje na grejač i stvara dim.

Visoka temperatura brzo zapeče spoljašnjost, ali kod debelih komada može ostaviti sredinu nedovoljno pripremljenom. Ako površina tamni prebrzo, smanjite temperaturu i produžite pripremu. Kod prvog pravljenja određene namirnice proveravajte je ranije nego što biste očekivali.

Tečna smesa, retke supe, veoma vlažna jela i hrana koja treba mnogo vode nisu prirodna namena ovog uređaja. Sirovo testo bez odgovarajuće posude može da se razlije, dok lagani listići ili papir mogu da se podignu i dodirnu grejač.

Veliki komadi mesa, cela piletina ili velika količina hrane mogu stati u korpu, ali to ne znači da će se ravnomerno pripremiti. Kod takvih jela rerna je često praktičnija. Ako niste sigurni da li je određena posuda ili materijal bezbedan, proverite uputstvo konkretnog modela.

Postoje i situacije kada uređaj nije najbolji izbor; više primera nalazi se u tekstu kada nije dobro koristiti fritezu na vruć vazduh.

• Pretrpana korpa: hrana se ne zapeče ravnomerno i ostaje mekana.
• Previše ulja: može da izazove dimljenje i masniju površinu bez bolje korice.
• Bez protresanja: jedna strana ostaje bleda ili nedovoljno pečena.
• Slepo praćenje vremena: isti program ne odgovara tankom filetu i debelom komadu mesa.
• Zanemareno čišćenje: ostaci masnoće i hrane mogu izazvati neprijatan miris i dim.

Ako uređaj ne greje, ventilator ne radi ili hrana iznenada ostaje sirova, prvo proverite osnovne uzroke u vodiču zašto friteza na vruć vazduh ne funkcioniše.

Friteza na vruć vazduh najviše vredi kao brz alat za hrskavu, zapečenu hranu u manjim porcijama. Može da pojednostavi pripremu krompira, povrća, piletine, ribe, zamrznutih proizvoda i podgrejanih ostataka, ali rezultat zavisi od prostora u korpi, količine vlage i kontrole temperature.

Najbolji pristup je da je koristite za namirnice kojima prija suv, snažan vazduh, a da ne očekujete da zameni svaki način kuvanja. Kada ostavite dovoljno prostora, proveravate hranu tokom ciklusa i prilagodite postupak konkretnoj namirnici, dobijate praktičniju pripremu sa manje ulja i manje zagrevanja cele kuhinje.