Kako organizovati dečje igračke tako da dete lakše posprema

Pre nego što kupite kutije ili preuredite policu, posmatrajte koje igračke dete najčešće koristi, sa čim ih kombinuje i šta ostaje zaboravljeno. Organizacija treba da prati navike deteta, a ne idealnu sliku uredne sobe.

Ako dete svakog dana pravi građevine, kockice treba da budu nadohvat ruke. Ako često crta, pribor za crtanje treba izdvojiti u jednu lako dostupnu posudu. Igračke koje se koriste zajedno mogu stajati blizu, čak i ako nisu iste vrste.

Previše kategorija otežava pospremanje. Za većinu dečjih soba dovoljno je nekoliko širokih grupa:

• kockice i igračke za građenje;
• vozila, figure i kompleti za igru uloga;
• slagalice i društvene igre;
• knjige;
• materijal za crtanje i kreativne aktivnosti;
• mekane igračke;
• igračke koje se koriste napolju.

Grupu prilagodite detetu. Za mlađe dete oznaka „kocke“ može biti dovoljna, dok starije dete može razlikovati male kockice, vozila i posebne setove.

Slaganje po bojama može izgledati uredno, ali često nije praktično. Dete obično traži igračku prema tome šta želi da radi, a ne prema boji kutije. Razvrstavanje po nameni zato najčešće olakšava i igru i vraćanje stvari na mesto.

Police i kutije treba da budu na visini do koje dete može bezbedno da dohvati i vrati igračke. Teške posude, poklopci koji se teško otvaraju i previsoke police stvaraju zavisnost od odraslih.

Otvorene kutije su praktične za igračke koje se koriste svakodnevno. Kutije sa poklopcem mogu biti korisne za ređe korišćene setove, sitne delove ili igračke koje treba zaštititi od prašine, ali ne bi trebalo da budu jedino mesto za sve.

Za sitnije igračke koristite pliće posude u kojima dete može da vidi sadržaj. Ako mora da izvadi sve iz duboke kutije da bi pronašlo jednu figuru, pospremanje će biti sporije i verovatnije je da će odustati.

Za dete koje još ne čita, koristite fotografiju ili jednostavan crtež na kutiji. Starije dete može koristiti kratke natpise. Oznaka ne mora biti savršena; njena svrha je da pokaže gde se grupa vraća.

Možete, na primer, zalepiti sliku kockica na jednu kutiju, vozila na drugu, a bojica i papira na treću. Kada dete vidi sadržaj i mesto, ne mora svaki put da pita gde šta pripada.

Velika ukrasna kutija, poput LEGO kutije za odlaganje, može biti korisna za stvari koje dete često koristi i želi da drži u svojoj sobi. Ipak, njen oblik i izgled ne rešavaju sami problem nereda.

Najbolje funkcioniše kada ima jasnu namenu: na primer, za omiljene igračke, manje kolekcije ili predmete koji treba da budu dostupni, ali ne razbacani po podu. Nemojte u nju ubaciti sve bez razvrstavanja, jer će se problem samo preseliti unutar kutije.

Za veće kolekcije, naročito kockice i sitne delove, korisnije je kombinovati glavnu kutiju sa manjim posudama ili odvojenim mestom za započete projekte. Više saveta o tome kako da dete lakše razdvaja, koristi i vraća kockice pronaći ćete u vodiču kako organizovati LEGO kockice.

Ne moraju sve igračke stalno biti dostupne. Podelite ih na:

• aktivne igračke — one koje dete trenutno najčešće koristi;
• povremene igračke — setove i igre koje se koriste ređe;
• igračke za rotaciju — stvari koje možete privremeno skloniti i vratiti kasnije;
• igračke za proveru — polomljene, nepotpune ili prerasle predmete.

Rotacija nije obavezna, ali može smanjiti osećaj pretrpanosti. Ako dete ima previše izbora, teže je da odluči čime će se igrati, a pospremanje postaje obimnije.

Dete lakše prati pravilo „prvo vrati ovu grupu, pa uzmi sledeću“ nego opštu naredbu da „sredi sobu“. Pospremanje podelite na male korake:

1. sakupite igračke sa poda;
2. odvojite ih po grupama;
3. vratite svaku grupu u označenu kutiju ili na policu;
4. proverite da li je pod slobodan za sledeću igru.

Kod mlađe dece pokažite prvi put gde se šta vraća. Kod starije možete napraviti kratku rutinu posle igre ili pre spavanja. Cilj nije da dete uvek samo završi sve, već da postepeno nauči sistem.

Ako je dete napravilo veliku scenu ili konstrukciju, zahtev da odmah sve rasturi može izazvati otpor. Dogovorite da se započeti projekat ostavi na jednoj polici, podlozi ili u posebnoj kutiji. Tako dete može da nastavi igru, a soba ipak ostaje prohodna.

Organizacija neće dugo trajati ako količina igračaka stalno raste. Povremeno proverite da li su igračke polomljene, nepotpune, neprikladne za uzrast ili jednostavno više nisu zanimljive.

Ovu proveru prvo uradite bez deteta kada je reč o očigledno neispravnim predmetima. Za igračke koje su ispravne, ali se dugo ne koriste, uključite dete u odluku: mogu se pokloniti, sačuvati za mlađe dete ili privremeno skloniti.

Ne morate napraviti veliko raspremanje odjednom. Jedna fioka, polica ili kutija nedeljno često je održivija od celodnevnog sređivanja posle kog se sistem brzo ponovo preoptereti.

One primaju mnogo stvari, ali otežavaju pregled i vraćanje. Za sitne predmete birajte pliće posude ili manje unutrašnje pregrade.

Jedna velika kutija može ubrzati početno sklanjanje, ali otežava pronalaženje delova i često se pretvara u neurednu gomilu.

Ako samo odrasli znaju gde šta stoji, dete neće razviti samostalnu rutinu. Mesto mora biti jasno, dostupno i jednostavno.

Detaljno razvrstavanje deluje uredno, ali zahteva mnogo vremena. Ako dete ne može brzo da odluči gde predmet pripada, kategorije treba spojiti.

Jednom nedeljno proverite šta se najviše koristi i da li su kutije još na odgovarajućem mestu. Ako dete stalno ostavlja određenu grupu pored kutije, možda kutija nije dovoljno blizu, nije praktična ili je kategorija preširoka.

Dobar sistem se menja zajedno sa detetom. Kako se menjaju interesovanja, neke kutije mogu dobiti novu namenu, a igračke za mlađi uzrast mogu se skloniti. Za širi pregled praktičnih saveta za dom možete pogledati i ostale savete za organizaciju i kupovinu.

Najbolja organizacija nije ona koja izgleda savršeno na fotografiji, već ona koju dete može da razume i ponovi bez stalnog podsećanja. Ako svaka grupa ima svoje mesto, ako je sadržaj vidljiv i ako nema više igračaka nego što prostor može da podnese, pospremanje postaje deo igre i svakodnevne rutine, a ne stalna rasprava.