Kako obeležiti dečje stvari da se ne izgube u školi i vrtiću

U vrtiću, školi, produženom boravku i na sportskim aktivnostima deca često imaju slične rančeve, dukseve, flašice, pernice i obuću. Oznaka ne sprečava da se stvar izgubi, ali povećava šansu da se brzo prepozna i vrati detetu.

Obeležavanje je naročito korisno za:

• jakne, dukseve, kape i rezervnu garderobu;
• rančeve, torbe i pernice;
• flašice, kutije za užinu i pribor;
• opremu za fizičko, ples ili druge aktivnosti;
• igračke i predmete koje dete povremeno nosi od kuće.

Oznaka ima još jednu praktičnu ulogu: detetu pomaže da samostalno proveri da li je uzelo svoju stvar. Zato je korisno da bude jednostavna i čitljiva, a ne samo dekorativna.

Za odeću su najpraktičnije ušivene ili termolepljive etikete, kao i oznake namenjene pranju. Ako koristite običan marker, ispis može vremenom izbledeti, naročito posle čestog pranja.

Oznaku postavite na unutrašnju etiketu ili na deo garderobe koji ne dodiruje osetljivu kožu. Kod obuće je korisno obeležiti unutrašnju stranu jezika, uložak ili drugo mesto koje se ne haba brzo.

Za torbe je dobra čvrsta etiketa sa imenom ili inicijalima, pričvršćena tako da ne visi previše i ne može lako da se zakači za kvaku ili opremu u učionici. Ako je ranac često na kiši, oznaka treba da bude otporna na vlagu.

Na pernici je dovoljno ime deteta ili prepoznatljiv znak koji dete ume da pronađe. Za mlađe dete simbol ili motiv može biti korisniji od dugog teksta.

Ove predmete treba obeležiti na delu koji se ne drži stalno u ruci i koji je predviđen za kontakt sa vodom ili pranje. Pre lepljenja proverite uputstvo proizvođača, jer neke posude ne podnose mašinu za sudove ili visoku temperaturu.

Ne stavljajte oznaku na deo iz kog dete pije niti na površinu koja dolazi u neposredan kontakt sa hranom, osim ako je proizvod izričito namenjen za takvu upotrebu.

Za igračku, privezak ili predmet koji dete nosi na izlet ili aktivnost može poslužiti silikonska etiketa sa prostorom za ispis. Takva oznaka je praktična kada želite da predmet bude lako prepoznatljiv, a da ne koristite trajno lepljenje ili šivenje.

Za mlađu decu birajte oznaku koju mogu da prepoznaju po boji ili motivu. Za stariju decu korisnije je da na njoj jasno piše ime, kako bi sama proverila kome predmet pripada.

Najčešće je dovoljno ime i prezime deteta. Kod mlađe dece možete dodati i broj telefona roditelja, posebno na predmetima koji se nose van vrtića ili škole.

Izbegavajte nepotrebno mnogo podataka. Puna kućna adresa, informacije o dnevnom rasporedu ili drugi lični detalji ne pomažu da se predmet lakše prepozna, a mogu biti nepotrebno izloženi.

Ako je prostor mali, koristite:

• ime i početno slovo prezimena;
• inicijale, ako ih dete prepoznaje;
• ime plus jednostavan simbol ili boju;
• ime i kontakt roditelja, kada je to opravdano.

Oznaka treba da bude dovoljno velika da se pročita bez naprezanja, ali ne toliko glomazna da smeta pri nošenju ili pranju. Izaberite kontrast između podloge i slova i koristite krupan, jednostavan font ako naručujete štampanu etiketu.

Uključite dete u izbor boje ili motiva. Kada dete zna kako izgleda njegova oznaka, lakše će prepoznati ranac, jaknu ili flašicu bez pomoći odrasle osobe.

Pre nego što obeležite sve stvari, testirajte jednu oznaku. Proverite:

• da li se odlepljuje ili pomera;
• da li se tekst razmazuje kada se pokvasi;
• da li etiketa preživljava pranje ili brisanje;
• da li je detetu udobna na garderobi;
• da li je dovoljno vidljiva u prepunoj torbi.

Diskretna oznaka može izgledati uredno, ali neće pomoći ako je niko ne može pročitati. Posebno kod rančeva i jakni koristite dovoljno velik natpis i jasan kontrast.

Na predmetima koji se često vuku, peru ili trljaju o pod, etiketa na spoljašnjem rubu može brzo da se ošteti. Bolje je izabrati zaštićenu, ali dostupnu površinu.

Gubitak sitnice kao što su kapa, rukavice, pribor ili kutija za užinu dešava se jednako lako kao i gubitak ranca. Napravite jednostavan sistem i primenite ga na sve predmete koje dete nosi izvan kuće.

Lepak, toplota i pranje ne odgovaraju svakoj tkanini ili plastici. Uputstvo na pakovanju treba pratiti, a novu oznaku prvo isprobati na manje važnom predmetu ili skrivenom delu.

Najlakše je da koristite isti način obeležavanja za većinu stvari. Na primer, garderoba može imati tekstilnu etiketu, a torbe i posude vodootpornu nalepnicu ili čvrstu oznaku. Tako dete i odrasli brzo znaju gde da traže ime.

Jednom mesečno proverite predmete koji se najviše koriste. Zamenite oznaku ako je izbledela, pocepana ili se odvojila. Kada dete pređe u stariju grupu ili razred, proverite da li su kontakt-podaci i dalje odgovarajući.

Za dodatne ideje o praktičnim predmetima za dete pogledajte i vodič za izbor kutije za užinu za dete, a za sređivanje stvari kod kuće može pomoći tekst o organizaciji dečjih igračaka.

Ne postoji jedna najbolja oznaka za sve predmete. Izbor zavisi od materijala, načina pranja, starosti deteta i toga koliko često se stvar koristi.

Dobro obeležavanje nije stvar dekoracije, već mali sistem koji detetu olakšava svakodnevicu. Izaberite oznaku prema predmetu, napišite samo potrebne podatke i proverite da li može da izdrži način korišćenja. Tako će stvari biti lakše prepoznatljive, a dete postepeno samostalnije.