Kako naučiti dete na nošu bez pritiska i nepotrebnih grešaka

Ne postoji jedan tačan uzrast koji odgovara svakom detetu. Spremnost se bolje procenjuje po ponašanju nego po kalendaru.

• Primećuje kada je mokro ili obavesti odraslog da mora da promeni pelenu.
• Može kratko da ostane suvo i pokazuje neki obrazac mokrenja ili pražnjenja creva.
• Razume jednostavne instrukcije i može da spusti i podigne odeću uz pomoć.
• Zanima ga šta odrasli ili starija deca rade u kupatilu.
• Može nekoliko minuta da sedi na noša za dete bez straha ili velikog opiranja.

Ako dete još ne pokazuje nijedan od ovih znakova, nije problem da sačekate. Prerano insistiranje može da pretvori nošu u izvor otpora.

Izaberite stabilnu, udobnu nošu koju dete može lako da koristi. Jednostavan model koji se lako prazni i čisti često je praktičniji od onog sa mnogo dodataka. Postavite je na dostupno mesto, a ne skrivenu u kupatilu ako dete tamo ne stiže samostalno.

Dozvolite detetu da pogleda i dodirne nošu. Objasnite kratko čemu služi, bez dugog predavanja. U početku može da sedi obučeno, samo nekoliko sekundi, kako bi se naviklo na predmet.

Ne morate odmah očekivati da će obaviti nuždu. Cilj prvih dana je da noša postane poznata i neutralna.

Ponudite nošu nakon buđenja, pre kupanja, pre izlaska iz kuće i kada primetite uobičajene znake da dete mora u toalet. Sedenje neka bude kratko, bez prisile. Ako nema rezultata posle nekoliko minuta, završite pokušaj i probajte kasnije.

1. Objasnite svrhu. Koristite jednostavne reči i isti izraz svaki put.
2. Omogućite vežbanje. Odeća sa elastičnim pojasom detetu olakšava da samo učestvuje.
3. Ponudite nošu u pravim trenucima. Rutina je korisnija od stalnog zapitkivanja.
4. Pohvalite trud. Recite, na primer, „Seo/la si na nošu“ ili „Rekao/la si mi da moraš“.
5. Ostanite mirni kod nezgode. Pomozite detetu da se presvuče i kratko podsetite gde se obavlja nužda.

Pohvala treba da bude konkretna, ali ne mora da bude praćena nagradama. Preveliko nagrađivanje može učiniti da dete očekuje nagradu za svaki pokušaj.

Nezgode su očekivane, naročito tokom igre, izlazaka, promene rutine ili noću. Recite smireno šta se dogodilo, uključite dete u presvlačenje koliko može i izbegnite grdnju, podsmeh i poređenje sa drugom decom.

Umesto „Opet si se upiškio/la“, korisnije je: „Desilo se. Sledeći put ćemo pokušati da stignemo do noše.“ Tako dete uči šta da uradi sledeći put, a ne da je telesna potreba sramotna.

Ako dete plače, beži, ukoči se ili uporno odbija da sedne, prekinite pokušaj na nekoliko dana ili duže. Nošu ostavite dostupnom i povremeno je pomenite, ali nemojte svakog dana voditi pregovore.

Odbijanje može biti jače ako se istovremeno dešavaju promene kao što su polazak u vrtić, selidba, dolazak bebe ili bolest. U tom slučaju predvidivost i osećaj kontrole često pomažu više nego dodatno insistiranje.

• Poređenje sa drugom decom: razvoj nije takmičenje i poređenje povećava pritisak.
• Predugo sedenje: dete može početi da doživljava nošu kao kaznu ili obavezu.
• Stalno pitanje „Da li ti se piški?“: učestalo proveravanje može iritirati dete i otežati mu da samo prepozna signal.
• Prebrzo ukidanje pelena: dnevna kontrola i noćna suvoća nisu ista veština.
• Ljutit odgovor na stolicu: strah i zadržavanje stolice mogu dodatno zakomplikovati proces.

Dete može uspešno koristiti nošu tokom dana, a da noću još uvek ne ostaje suvo. Noćna kontrola zavisi od sazrevanja organizma i nije nešto što se pouzdano postiže pritiskom ili čestim buđenjem.

Za noć koristite zaštitu dušeka i nastavite sa mirnom rutinom. Ne ukidajte noćnu pelenu samo zato što je dete nekoliko puta zaredom ostalo suvo.

Razgovarajte sa pedijatrom ako dete ima bol pri mokrenju ili stolici, krv, izražen zatvor, često zadržava stolicu, iznenada počne da se upiškava nakon dužeg perioda suvoće ili vas razvoj opravdano brine. Kod takvih znakova nije dovoljno samo menjati pristup učenju.

Najbolji pristup je onaj koji možete dosledno da sprovodite kod kuće i u vrtiću. Dogovorite iste kratke izraze, približne trenutke za nuđenje noše i sličan način reagovanja na nezgode.

Ako želite šire praktične savete za roditeljstvo i svakodnevni život sa decom, pogledajte i ostale savete. Učenje noše ne mora da bude završeno za nekoliko dana: napredak se meri time što dete sve bolje prepoznaje svoje potrebe i učestvuje u postupku.