Kako izabrati tanjir za bebu za prve samostalne obroke

Za prve obroke birajte tanjir koji je stabilan, dovoljno plitak da dete vidi hranu i dovoljno dubok da se kašica ili mekani komadi ne razlivaju odmah. Trebalo bi da bude napravljen od materijala namenjenog kontaktu sa hranom i bez oštrih ivica.

Oblik treba da pomogne detetu, a ne da mu oteža uzimanje hrane. Blago podignuta ivica ili širi rub daju bebi mesto na koje može da osloni kašiku ili prste.

• Stabilno dno: smanjuje klizanje po stolu.
• Zaobljene ivice: prijatnije su za dodir i lakše za čišćenje.
• Pregledna dubina: pomaže da se hrana zadrži u tanjiru.
• Jednostavno održavanje: važno je kada se pribor koristi više puta dnevno.

Na pakovanju potražite jasnu oznaku da je proizvod namenjen kontaktu sa hranom i proverite da li je bez BPA, ako je to osobina koju želite. Nemojte se oslanjati samo na izgled ili naziv materijala; uputstvo proizvođača govori kako se tanjir sme koristiti i prati.

Za bebu izbegavajte tanjire sa napuklinama, dubokim ogrebotinama ili oštećenim rubovima. Takav pribor zamenite, čak i ako još može da se koristi. Takođe proverite da li je namenjen mikrotalasnoj ili mašini za pranje sudova, jer te mogućnosti nisu podrazumevane za svaki model.

Lagan tanjir je praktičan za malu decu, ali materijal treba da bude dovoljno čvrst da se ne savija pri svakom podizanju. Silikonski modeli obično bolje prianjaju uz podlogu, dok su čvršći modeli lakši za prenošenje i često zadržavaju oblik.

Bez obzira na izbor, proverite da li se materijal lako pere, da li zadržava mirise i da li proizvođač navodi ograničenja za temperaturu. Ako dete jede toplu hranu, ne pretpostavljajte da je svaki dečji tanjir pogodan za zagrevanje.

Tokom prvih samostalnih obroka dete često gura tanjir, povlači ga ka sebi ili pokušava da ga podigne. Neklizajuća spoljna strana može da uspori klizanje i smanji prosipanje, ali ne sprečava svaki nered. Tanjir i dalje treba postaviti na ravnu, čistu i suvu podlogu.

Ne računajte na neklizajuće dno kao zamenu za nadzor. Ako dete snažno povlači tanjir ili podloga nije odgovarajuća, pribor može da se pomeri.

Za kašice je korisna umerena dubina, dok za mekane komade hrane može više odgovarati širi tanjir sa preglednim rubom. Prevelik tanjir može detetu otežati dosezanje hrane, a premali se brzo prepuni i može doprineti prosipanju.

Ne birajte veličinu samo prema zapremini navedenoj na pakovanju. Razmislite gde će se tanjir koristiti, koliko hrane dete obično dobija i da li ga možete lako smestiti u torbu kada idete van kuće.

Šire bočne ivice ili ručke mogu pomoći detetu da uhvati i pomeri tanjir, naročito kada počinje da učestvuje u obroku. Korisne su i roditelju kada treba da pridržava pribor, ali ne znače da će dete odmah moći samostalno da ga nosi.

Obratite pažnju da ručke ne zauzimaju previše prostora na stolu i da nemaju udubljenja u kojima se zadržava hrana.

1. Proverite uzrast: preporuka na pakovanju je početna smernica, a spremnost deteta zavisi i od razvoja.
2. Pregledajte dno: tražite stabilnu osnovu i, po mogućnosti, površinu koja manje klizi.
3. Dodirnite ivice: treba da budu glatke i zaobljene.
4. Pročitajte uputstvo: posebno deo o mašini za pranje sudova, mikrotalasnoj i temperaturi.
5. Razmislite o čišćenju: jednostavan oblik bez teško dostupnih spojeva štedi vreme.
6. Uskladite veličinu sa obrocima: ne kupujte najveći model ako će dete koristiti samo male porcije.

Ako istovremeno birate i pribor za jelo, pogledajte kako izabrati kašiku za bebu. Tanjir i kašika treba da se dopunjuju: širok rub i plitka dubina imaju više smisla ako dete može lako da dohvati hranu.

Tanjir operite posle svakog obroka prema uputstvu proizvođača. Obratite pažnju na spojeve, udubljenja i rubove, jer se tu mogu zadržati ostaci hrane. Ako se tanjir pere u mašini, postavite ga tako da se voda i deterdžent mogu isprati sa svih površina.

Nemojte koristiti abrazivne sunđere ako mogu da izgrebu materijal. Povremeno proverite da li se pojavila promena boje, neprijatan miris, deformacija ili oštećenje. Takvi znaci mogu biti razlog za zamenu.

• Biranje samo po dizajnu: simpatične boje ne nadoknađuju nestabilnost ili teško čišćenje.
• Prevelika zapremina: dete dobija tanjir koji je nezgodan za dohvat i prenošenje.
• Zanemarivanje podloge: neklizajuće dno ne funkcioniše jednako na svakoj površini.
• Mešanje pribora različite namene: tanjir za hladnu hranu ne mora biti pogodan za zagrevanje.
• Predugo korišćenje oštećenog tanjira: ogrebotine i pukotine nisu samo estetski problem.

Jednostavan model može biti bolji ako se lako pere, zauzima malo mesta i odgovara obrocima koje dete zaista jede. Dodatne pregrade, poklopci ili ukrasi imaju smisla samo ako ih ćete koristiti; složeniji oblik može otežati čišćenje i skladištenje.

Za kuću je prioritet stabilnost i pranje, dok za put mogu biti važniji mala masa i mogućnost bezbednog odlaganja. Ne postoji jedan idealan tanjir za svaku porodicu, ali postoji model koji se uklapa u vaš način hranjenja.

Pri izboru tanjira za bebu prvo gledajte bezbednost materijala, stabilnost, oblik ivica i održavanje. Tek zatim birajte boju i motive. Tanjir koji dete može da dohvati i koristi, a roditelj brzo da opere, najčešće će se koristiti duže i češće od atraktivnijeg, ali nepraktičnog modela.

Pribor uvodite uz nadzor odrasle osobe i prilagodite hranu uzrastu i sposobnostima deteta. Za širi pregled praktičnih saveta za svakodnevni izbor opreme pogledajte ostale savete.