Kako izabrati pribor za jelo za bebu za prve samostalne obroke

Pribor treba da olakša učenje, a ne da zahteva preciznost koju dete još nema. Za prve obroke birajte delove koje beba može lako da uhvati, prinese ustima i koristi bez oštrih ivica ili sitnih odvojivih delova.

• Uzrast: proverite da li je proizvod namenjen detetu uzrasta koji odgovara vašoj bebi.
• Materijal: prednost imaju materijali bez BPA i oni koji ne zadržavaju mirise ili boje hrane.
• Oblik: široke, zaobljene ručke i plitka kašika olakšavaju prve pokušaje.
• Stabilnost: šira osnova i neklizajuće dno smanjuju prosipanje.
• Održavanje: delovi koji se lako peru štede vreme i smanjuju mogućnost da ostaci hrane ostanu u spojevima.

Proverite i uputstvo proizvođača za mašinu za sudove, mikrotalasnu i najvišu dozvoljenu temperaturu. Nije dovoljno pretpostaviti da je svaki plastični pribor pogodan za zagrevanje.

Kašika za početak treba da bude plitka, sa glatkim i zaobljenim ivicama. Duboka kašika može navesti dete da uzima preveliku količinu hrane, dok preširoka otežava prinošenje ustima. Ako tek birate ovaj deo posebno, pogledajte i vodič za izbor kašike za bebu.

Dečja viljuškica treba da ima kratke, zaobljene vrhove i ručku koju dete može da obuhvati. Ona nije neophodna za svaki prvi obrok, ali je korisna kada dete počne da istražuje mekane komade hrane.

Činija je praktična za kašastu i tečniju hranu, dok tanjir bolje odgovara odvojenim namirnicama i vežbanju samostalnog uzimanja zalogaja. Birajte modele sa širokim dnom i ivicama koje dete može da uhvati ili privuče. Neklizajuća osnova pomaže, ali nijedna činija ne sprečava potpuno prosipanje kada dete tek uči.

Šolja za bebu treba da bude lagana, stabilna i dovoljno mala da je dete drži sa obe ruke. Ručke mogu pomoći na početku, ali proverite da nisu tanke, oštre ili nepraktične za hvatanje. Poklopac i slamka mogu biti korisni u određenim fazama, ali nisu obavezni za svako dete.

Najčešći izbor za dečji pribor je plastika namenjena za kontakt sa hranom, silikon ili nerđajući čelik, u zavisnosti od dela i uzrasta. Kod plastičnih proizvoda proverite oznaku da su bez BPA i sledite uputstvo za pranje i zagrevanje.

• Plastika: lagana je i obično praktična za prve pokušaje, ali se vremenom može izgrebati ili upiti mirise.
• Silikon: mekan je i prijatan za desni, ali treba proveriti da li se lako čisti i da li zadržava miris hrane.
• Nerđajući čelik: izdržljiv je i lako se pere, ali može biti teži i manje prijatan za dete koje tek uči da koristi pribor.

Bez obzira na materijal, odbacite deo koji je napukao, deformisan, ima oštru ivicu ili duboke ogrebotine u kojima se zadržava hrana.

Dečji pribor ne treba da bude minijaturna kopija pribora za odrasle. Ručka treba da bude dovoljno debela da je dete lako uhvati, ali ne toliko velika da mora da je steže celom šakom. Kratak pribor je obično lakši za kontrolu pri prinošenju ustima.

Boje i motivi mogu privući pažnju, ali ne bi trebalo da budu glavni kriterijum. Ako dezen ometa uočavanje ostataka hrane ili se nalazi na površini koja dolazi u direktan kontakt sa hranom, praktičnost i higijena imaju prednost.

Komplet može biti dobar izbor kada želite da sve osnovne delove kupite odjednom. Pre odluke proverite:

1. da li su svi delovi namenjeni istom uzrastu;
2. da li dete može samostalno da drži kašiku i šolju;
3. da li se tanjir i činija lako peru bez teško dostupnih spojeva;
4. da li su dimenzije primerene porcijama koje dete obično jede;
5. da li je dozvoljena upotreba u mašini za sudove ili mikrotalasnoj, ako vam je to potrebno.

Komplet za hranjenje može sadržati i delove koje nećete odmah koristiti. To nije problem ako su bezbedno odloženi i ako cena ne zavisi od dodataka koji vam nisu potrebni. Za neke porodice je praktičnije kupiti samo dobru kašiku, stabilnu činiju i malu šolju.

Pribor operite što pre nakon obroka, naročito posle hrane koja se suši ili sadrži masnoću. Rastavite samo one delove koje je proizvođač predvideo za rastavljanje; nasilno odvajanje može napraviti pukotine ili labave spojeve.

Ako koristite mašinu za sudove, delove postavite tako da voda može da dopre do svih površina. Posle pranja proverite da li je pribor potpuno suv pre odlaganja. Ne koristite abrazivne sunđere na plastici jer ogrebotine otežavaju čišćenje.

• Kupovina po izgledu: lep dezen ne nadoknađuje loš oblik ili nestabilno dno.
• Prevelika kašika: dete teže kontroliše količinu hrane i pokret.
• Previše delova: veći komplet nije praktičniji ako većina opreme ostaje neiskorišćena.
• Zanemarivanje održavanja: proizvod koji se teško pere brzo postaje nepraktičan.
• Očekivanje da pribor spreči nered: prosipanje je normalan deo učenja, čak i uz neklizajuće dno.

Pribor ne treba ostavljati detetu bez nadzora tokom jela. Takođe, veličinu, teksturu hrane i način hranjenja prilagodite razvoju deteta i savetima pedijatra.

Jednostavan set je često dovoljan ako dete tek počinje da koristi pribor. Važnije je da se svaki deo dobro uklapa u svakodnevnu rutinu nego da komplet ima mnogo dodataka. Ako dete već samostalno koristi kašiku, možda će više značiti kvalitetna šolja ili stabilan tanjir nego još jedan sličan pribor.

Za širi pregled praktičnih saveta o izboru opreme za porodicu pogledajte ostale savete. Ako birate i druge stvari za bebu, kriterijumi poput bezbednih materijala, lakog održavanja i odgovarajućeg uzrasta često su važniji od dekorativnih detalja.

Pri izboru pribora za jelo za bebu krenite od osnovnog: bezbedan materijal, odgovarajuća veličina, zaobljene ivice, stabilna posuda i jednostavno pranje. Tek kada su ti uslovi ispunjeni, birajte boju, motiv i broj delova.

Dobro rešenje neće ukloniti sav nered sa stola, ali može da učini prve samostalne obroke lakšim za dete i roditelje. Ako se neki deo pokazuje nezgrapnim ili se teško čisti, zamenite ga bez čekanja da dete „preraste“ problem.