Najčešće zablude o fenu za kosu: šta je stvarno tačno?

Zabluda: fen je štetan bez obzira na način korišćenja.

Tačnije: preterana toplota i dugo izlaganje mogu doprineti isušivanju i lomljenju kose, ali pravilno podešen fen može biti praktičan i bezbedan deo rutine. Kosa je naročito osetljiva kada je potpuno mokra, jer tada lakše gubi oblik i mehanički se oštećuje.

Najveći rizik nastaje kada se fen drži preblizu jednom pramenu, koristi najjača temperatura od početka do kraja ili se kosa agresivno vuče četkom dok je natopljena vodom.

Veća snaga može ubrzati sušenje, ali sama po sebi ne znači bolje rezultate. Prejak protok vazduha može da mrsi tanku kosu, podigne površinski sloj dlake i oteža oblikovanje. Kod guste ili duge kose može biti koristan snažniji uređaj, dok je kod tanke, oštećene ili kratke kose važnija dobra kontrola temperature i brzine.

Praktičniji je fen sa odvojenim podešavanjem toplote i protoka nego model koji samo radi na maksimumu. Na primer, kompaktan fen za kosu može biti dovoljan za kućnu upotrebu ili putovanja ako omogućava izbor blažeg režima.

Visoka temperatura često ubrza isparavanje vode, ali nije najbolji izbor za svaki tip kose. Ako je kosa farbana, suva, kovrdžava ili već sklona lomljenju, preterana toplota može pojačati gubitak vlage i učiniti je grubom na dodir.

Bolji pristup je da se višak vode prvo ukloni peškirom bez snažnog trljanja, a zatim da se kosa suši srednjom temperaturom i stalnim pomeranjem fena. Najtopliji režim ima smisla samo kratko i na većoj udaljenosti, ako je uopšte potreban.

Fen ne treba prislanjati uz kosu. Topao vazduh treba da kruži iznad površine i da se uređaj pomera, umesto da dugo zagreva isto mesto. U praksi je korisno držati ga nekoliko centimetara od kose i smanjiti temperaturu čim pramen postane topao, a ne vruć.

Usmerivač vazduha može pomoći pri oblikovanju, ali ne menja osnovno pravilo: nastavak ne treba držati nepomično uz jedan pramen.

Hladan vazduh ne zatvara dlaku kao poklopac niti može popraviti oštećene krajeve. Ipak, završno hlađenje može pomoći da frizura ostane mirnija i da se kosa manje zagreva posle oblikovanja.

Drugim rečima, hladno dugme je korisno za završetak frizure i prijatniji osećaj na temenu, ali nije zamena za umerenu temperaturu tokom celog sušenja.

Ne mora da bude. Kratko izlaganje umerenoj toploti može biti prihvatljivije od višesatnog ostajanja sa potpuno mokrom kosom, naročito ako se kosa tokom tog vremena tare o jastuk, odeću ili naslon stolice.

To ne znači da treba uvek koristiti fen. Ako imate dovoljno vremena, pustite kosu da se delimično prosuši, a zatim je dovršite fenom na blažem režimu. Tako se skraćuje i vreme izlaganja toploti i vreme provedeno sa mokrom kosom.

Jonizacija može smanjiti statički elektricitet i pomoći da kosa izgleda zaglađenije, ali nije lek za oštećene krajeve, lomljenje ili nedostatak nege. Rezultat zavisi od tipa kose, vlažnosti vazduha, proizvoda za negu i načina sušenja.

Ako vam se kosa često naelektriše, jonizacija može biti korisna funkcija. Ne treba je, međutim, posmatrati kao razlog da zanemarite zaštitu od toplote ili da koristite previsoku temperaturu.

Jako zatezanje može privremeno ispraviti pramen, ali povećava mehaničko opterećenje, posebno kada je kosa mokra. Četku pomerajte mirno, bez naglog povlačenja, i prvo sačekajte da kosa bude delimično prosušena.

Kod kovrdžave kose često je bolje koristiti difuzer i manje dodirivanja nego pokušavati da se svaki pramen izvuče i ispravi četkom.

Oblikovanje je obično lakše kada je kosa prosušena, ali ne sasvim suva. Mokru kosu je teže kontrolisati, a dugo feniranje povećava ukupno izlaganje toploti. Prvo uklonite višak vode, razdvojite kosu na sekcije i tek onda počnite sa oblikovanjem.

1. Ne trljajte kosu peškirom. Blago je pritisnite ili umotajte u upijajući peškir.
2. Raščešljajte je pažljivo. Ako je kosa sklona mršenju, krenite od krajeva i postepeno se pomerajte naviše.
3. Počnite nižom ili srednjom temperaturom. Najjači režim nije podrazumevano potreban.
4. Pomerajte fen. Ne zagrevajte isti pramen dugo na jednom mestu.
5. Sušite po sekcijama. Tako ćete ravnomernije raditi i kraće zadržavati toplotu na pojedinačnim delovima.
6. Završite hladnijim vazduhom ako želite da smanjite zagrejanost kose i dovršite oblik.

Za praktičan pregled pravilne upotrebe kućnih uređaja i saveta za dom, pogledajte i ostale savete.

Fen nije idealan ako je kosa već izrazito suva, krta ili hemijski oštećena, a možete da je ostavite da se delimično prosuši bez neprijatnosti. Tada koristite najnižu temperaturu koja završava posao i izbegavajte dugo oblikovanje.

Ako primećujete naglo pojačano opadanje, iritaciju temena ili oštećenje koje se pogoršava bez obzira na tehniku, uzrok verovatno nije samo fen. U takvoj situaciji promena uređaja možda neće rešiti problem; obratite pažnju na celokupnu negu i, po potrebi, potražite stručan savet.

Umesto da jurite najveću snagu ili najdužu listu funkcija, gledajte ono što ćete stvarno koristiti:

• odvojena podešavanja temperature i brzine;
• mogućnost rada na blažem režimu;
• nastavak za usmeravanje vazduha ili difuzer, ako odgovara vašem tipu kose;
• prijatna težina i rukovanje;
• dužina kabla i lako odlaganje, naročito ako fen nosite na put;
• jednostavno čišćenje filtera i jasna uputstva za upotrebu.

Sklopiva drška i kompaktne dimenzije mogu biti praktične za putovanja, ali ne bi trebalo da budu važnije od kontrole temperature. Funkcija vredi samo ako odgovara vašoj kosi i načinu korišćenja.

Fen nije automatski štetan, a nije ni potpuno bez rizika. Najrazumnije je posmatrati ga kao izvor toplote koji treba kontrolisati. Udaljenost, kretanje uređaja, umerena temperatura i pažljivo rukovanje mokrom kosom obično su važniji od same deklarisane snage, jonizacije ili dodatnih oznaka.

Ako zapamtite samo jedno: ne pokušavajte da kosu osušite što toplije, već što ravnomernije i uz najmanje potrebno zagrevanje.