Koje vrste grejalica postoje i čemu služe?

Osnovna razlika nije samo u obliku uređaja, već u tome kako toplota stiže do vas. Neki modeli prvenstveno pokreću i zagrevaju vazduh, drugi zagrevaju površine i osobe ispred sebe, a treći zadržavaju toplotu i postepeno je odaju.

Za izbor su zato važni namena, veličina prostorije, vreme zagrevanja, nivo buke, mogućnost pomeranja i bezbedan položaj uređaja. Snaga sama po sebi ne govori da će model biti najbolji za svaku sobu.

Kalorifer koristi ventilator da provuče vazduh preko grejnog elementa i vrati ga u prostoriju. Zbog toga se toplota oseća veoma brzo, što je korisno kada želite kratko dogrevanje kupatila, radnog prostora ili manje sobe.

• brzo šire topao vazduh;
• obično su kompaktni i laki za premeštanje;
• pogodni su za povremeno, ciljano dogrevanje;
• često imaju izbor jačine i termostat.

Ventilator proizvodi buku i može podizati prašinu, naročito ako se uređaj koristi u prostoriji koja se retko čisti. Toplota se često brže izgubi čim se uređaj isključi. Za dug rad proverite da li model ima zaštitu od pregrevanja i prevrtanja, kao i dovoljno stabilno postolje.

Floria grejalica iz primera pripada ovoj grupi: njena namena je brzo zagrevanje vazduha u prostoru, a ne tiho i dugotrajno održavanje toplote bez strujanja vazduha.

Konvektorska grejalica zagreva vazduh koji prirodno kruži kroz uređaj: topao vazduh se podiže, a hladniji spušta. Nema obavezno ventilator, pa je rad uglavnom tiši od kalorifera.

Ova vrsta odgovara prostorijama u kojima želite ravnomernije zagrevanje bez jakog duvanja. Mana je što se toplota obično ne oseti trenutno, već je potrebno vreme da se vazduh u sobi postepeno zagreje.

Uljani radijator zagreva unutrašnju tečnost, a kućište zatim postepeno predaje toplotu prostoriji. Ne troši ulje tokom rada i ne zahteva dolivanje; tečnost je zatvorena u uređaju.

Njegova glavna prednost je miran rad bez ventilatora i postepeno otpuštanje toplote. Pogodan je za duže dogrevanje spavaće sobe, dnevnog boravka ili radnog prostora. Nedostatak je sporiji početak zagrevanja, veća masa i zagrejana površina na koju treba paziti, naročito u domu sa decom ili kućnim ljubimcima.

Kvarcne i halogene grejalice koriste užareni grejni element i zrače toplotu prema predmetima i ljudima ispred sebe. Zato se toplota često oseti čim se uključe, čak i kada vazduh u celoj prostoriji još nije zagrejan.

Praktične su za kratko zadržavanje u određenoj zoni, na primer pored radnog stola ili u hladnijem delu prostorije. Ne zagrevaju ravnomerno celu sobu kao uređaji koji pokreću vazduh, a grejni element i zaštitna rešetka mogu biti veoma vreli. Ne prekrivajte ih i ne postavljajte blizu zavesa, odeće ili nameštaja.

Infracrvena grejalica emituje zračenje koje zagreva površine i osobe u svom dometu, umesto da prvo zagreva čitav volumen vazduha. Zbog toga može biti korisna kada boravite na jednom mestu i želite ciljanu toplotu.

Ovakav princip ima smisla u prostorima gde se ne boravi stalno ili gde nema potrebe da se zagreje svaki deo prostorije. Položaj je presudan: deo koji nije izložen zračenju neće imati isti osećaj toplote. Proverite uputstvo za montažu, udaljenosti i zaštitu od dodira pre korišćenja.

Keramička grejalica koristi keramički grejni element, često u kombinaciji sa ventilatorom. U praksi se ponaša slično kaloriferu ako ima ventilator: brzo zagreva vazduh, ali može biti bučna i stvarati strujanje.

Keramički element sam po sebi ne znači da će uređaj biti tiši, štedljiviji ili prikladan za svaku prostoriju. Gledajte konkretne funkcije, kao što su termostat, više nivoa rada, zaštita od pregrevanja, tajmer i zaštita od prevrtanja.

Panelne grejalice najčešće se postavljaju na zid i namenjene su urednijem, stalnijem dogrevanju. Mogu raditi konvekcijom, zračenjem ili kombinacijom oba principa, pa naziv „panel“ ne opisuje uvek isti način zagrevanja.

Prednost je što ne zauzimaju pod i mogu biti praktične u manjim sobama. Pre montaže treba proveriti zid, položaj utičnice, rastojanje od predmeta i da li je uređaj predviđen za prostor u kom će se koristiti. Prenosivi model je fleksibilniji, dok zidni traži pažljivije planiranje položaja.

Ako želite da uređaj brzo zagreje vazduh dok se spremate ili radite, kalorifer je praktičan. Ako vam je važniji miran rad tokom dužeg perioda, razmotrite uljani radijator ili konvektor. Za grejanje samo dela prostorije, zračeći modeli mogu biti racionalniji izbor od pokušaja da zagrejete celu sobu.

• Uređaj priključite direktno u odgovarajuću zidnu utičnicu, bez preopterećenja produžnih kablova.
• Ne prekrivajte grejalicu i ne koristite je za sušenje odeće.
• Ostavite slobodan prostor oko uređaja prema uputstvu proizvođača.
• Ne koristite model u kupatilu ili drugom vlažnom prostoru ako nije za to namenjen.
• Isključite ga kada izlazite iz prostorije ili odlazite na spavanje, osim ako uputstvo izričito predviđa drugačiji režim i instalacija je odgovarajuća.
• Pre čišćenja izvucite utikač i sačekajte da se uređaj ohladi.

Ako grejalica neobično miriše, varniči, pregreva utikač ili se sama gasi, prekinite korišćenje. Za postupanje kada uređaj već pokazuje problem može pomoći tekst kako rešiti problem sa grejalicom.

Izaberite prema načinu korišćenja, a ne samo prema izgledu ili nazivu. Kalorifer je dobar za brzo i povremeno dogrevanje, konvektor i uljani radijator za mirniju toplotu kroz duži period, a kvarcna, halogena ili infracrvena grejalica za ciljano zagrevanje osobe i zone.

Pre konačne odluke proverite zaštitne funkcije, stabilnost, uslove korišćenja i položaj utičnice. Širi pregled praktičnih saveta za domaćinstvo pronaći ćete u rubrici Dom, dok su dodatni vodiči dostupni na stranici Saveti.