Kako uštedeti novac na grejalici bez odricanja od toplote

Najjednostavnija ušteda je da ne zagrevate ceo stan ako boravite u jednoj sobi. Zatvorite vrata prostorije koju koristite i sprečite da topao vazduh odlazi u hodnik, neogrevane sobe ili prostor sa otvorenim prozorom.

To ne znači da treba potpuno zatvoriti ventilaciju ili pregrevati malu prostoriju. Cilj je da toplota ostane tamo gde vam je potrebna, uz kratko provetravanje kada je neophodno.

• Pre rada zatvorite vrata i prozore.
• Grejalicu postavite tako da topao vazduh može slobodno da cirkuliše.
• Ako napuštate sobu na duže, smanjite ili isključite uređaj umesto da grejete prazan prostor.
• U radnoj sobi ili dnevnoj sobi zagrevajte prostor neposredno pre korišćenja, kada je to moguće.

Termostat održava približnu zadatu temperaturu tako što uključuje i isključuje grejanje. Zato nema smisla da uređaj stalno radi na najvišoj postavci kada je prostor već dovoljno topao. Viša početna postavka može ubrzati zagrevanje, ali ne mora dugoročno brže zagrejati sobu do prijatne temperature ako uređaj potom ostane uključen bez potrebe.

Praktično rešenje je da uređaj prvo radi jače dok se prostor ne zagreje, a zatim da temperaturu održava nižom postavkom. Kod modela sa termostatom oznake ne predstavljaju uvek precizne stepene, pa procenite rezultat prema stvarnom osećaju i temperaturi u sobi.

Ako hladan vazduh stalno ulazi oko prozora ili vrata, grejalica će češće raditi da nadoknadi gubitak. Proverite da li se krilo prozora dobro zatvara, da li dihtunzi prijanjaju i da li ispod vrata postoji vidljiva promaja.

Jednostavne mere, poput zaptivne trake odgovarajuće namene ili zavese koja ne prekriva grejalicu, mogu pomoći. Teške zavese ne treba da blokiraju izlaz toplog vazduha, a nameštaj ne treba postaviti neposredno ispred uređaja.

Držanje prozora dugo odškrinutim hladi zidove, nameštaj i pod, pa se prostor posle toga duže zagreva. Kada je potrebno provetravanje, kraće potpuno otvaranje prozora obično je praktičnije od višesatnog propuštanja hladnog vazduha. Tokom provetravanja isključite grejalicu.

Ušteda ne nastaje tako što se grejalica koristi u prostoriji većoj od one za koju je namenjena ili tako što se prikriva slab učinak produženim radom. U tom slučaju račun može rasti, a komfor ostati loš.

Pre upotrebe proverite uputstvo, stabilnost uređaja i razmak od zavesa, posteljine, odeće i nameštaja. Ne prekrivajte grejalicu i ne koristite je za sušenje veša. Bezbedno postavljen uređaj je važniji od male uštede ostvarene rizičnim improvizacijama.

Prašina na usisnim i izduvnim otvorima može ometati protok vazduha i učiniti rad manje efikasnim. Pre čišćenja isključite uređaj iz utičnice, sačekajte da se potpuno ohladi i pratite uputstvo proizvođača. Spoljašnje čišćenje suvom ili blago odgovarajućom krpom često je dovoljno; ne sipajte vodu u uređaj.

Ako uređaj neobično miriše, pregreva se, proizvodi neuobičajene zvuke ili se gasi bez jasnog razloga, nemojte ga dalje koristiti dok se problem ne proveri. Kako rešiti problem sa grejalicom? može pomoći da razlikujete jednostavnu proveru od situacije kada je potreban servis.

Za približnu računicu pomnožite snagu uređaja u kilovatima sa brojem sati rada. Na primer, uređaj od 2000 W ima snagu od 2 kW, pa bi jedan sat neprekidnog rada na punoj snazi bio oko 2 kWh. Ako termostat prekida grejanje, stvarna potrošnja može biti manja, ali zavisi od izolacije, spoljne temperature i podešavanja.

Zabeležite nekoliko dana kada je uređaj uključen, u kojim sobama i koliko dugo. Tako ćete lakše otkriti da li najveći problem predstavlja dugo zagrevanje praznog prostora, promaja ili previsoka postavka. Ako imate višu i nižu tarifu, proverite aktuelni tarifni model na računu za struju i ne pretpostavljajte da je svaka noćna upotreba automatski jeftinija.

• Grejanje uz otvoren prozor: uređaj pokušava da nadoknadi stalni dotok hladnog vazduha.
• Prekrivanje uređaja: može smanjiti protok vazduha i predstavljati bezbednosni rizik.
• Postavljanje iza nameštaja: toplota se ne raspoređuje ravnomerno po sobi.
• Stalno pomeranje termostata na maksimum: ne rešava gubitak toplote i može produžiti rad.
• Zagrevanje celog stana jednom malom grejalicom: često znači dugo vreme rada uz slab komfor.
• Zanemarivanje prašine i oštećenog kabla: može uticati na rad i bezbednost uređaja.

Ako izlazite nakratko, odluka zavisi od toga koliko se prostor brzo hladi i koliko vam je vremena potrebno da ga ponovo zagrejete. Za duže odsustvo nema smisla održavati punu temperaturu u praznoj prostoriji. U hladnom periodu ipak vodite računa o zaštiti instalacija i uslovima u stanu, naročito ako postoji rizik od smrzavanja.

Noću podesite nižu temperaturu ako vam to odgovara, ali ne blokirajte uređaj posteljinom ili nameštajem. Ako vam je potreban širi pregled praktičnih saveta za domaćinstvo, pogledajte Dom i Saveti.

Najbolji rezultat obično daje nekoliko malih promena: grejte samo korišćenu sobu, zatvorite prozore i vrata, termostat koristite za održavanje temperature, uređaj držite čistim i pratite stvarno vreme rada. Ako grejalica stalno radi, a prostor ostaje hladan, problem možda nije u podešavanju već u izolaciji, veličini prostorije ili kvaru.

Pre svake nove kupovine ili zamene uređaja prvo rešite očigledne gubitke toplote i proverite svoje navike. Tako ćete lakše proceniti da li vam odgovara grejalica određene snage ili je uzrok visokog računa zapravo prostor koji se nepotrebno dugo zagreva.