Koja je razlika između grejalice i klime?

Električna grejalica koristi električnu energiju da zagreje grejni element, a zatim ventilatorom ili prirodnim strujanjem predaje toplotu prostoriji. U tu grupu spadaju kaloriferi, konvektorske grejalice, uljani radijatori i slični uređaji. Kod svih je princip sličan: struja se neposredno pretvara u toplotu.

Klima-uređaj u režimu grejanja radi kao toplotna pumpa. Spoljašnja jedinica uzima deo toplote iz spoljnog vazduha, a sistem je predaje unutrašnjem prostoru. Zato klima ne mora da potroši istu količinu električne energije kao grejalica da bi proizvela uporedivu količinu toplote.

Grejalica od, na primer, 2.000 W pri radu koristi približno 2 kW električne snage. Ako radi sat vremena bez prekida, potrošnja je približno 2 kWh, pre obračuna tarife i drugih elemenata računa. Termostat može smanjiti ukupno vreme rada, ali osnovni princip ostaje isti.

Klima ne pretvara svu potrebnu toplotu direktno iz struje, već koristi električnu energiju za rad kompresora i ventilatora. U povoljnim uslovima može isporučiti više toplote nego što bi grejalica iste električne potrošnje mogla da proizvede. Efikasnost, međutim, pada kada je napolju veoma hladno, kada se pokreće odmrzavanje ili kada je prostor loše izolovan.

Zato nije dovoljno uporediti samo nazivne vate. Za račun je važna stvarna potrošnja uređaja tokom rada, podešena temperatura, broj sati rada i gubici prostorije. Klima može biti ekonomičnija za svakodnevno grejanje, ali ne znači da će u svakoj kući i pri svakoj temperaturi imati isti rezultat.

• Povremeno dogrevanje: ako želite da zagrejete kupatilo pre korišćenja ili radni kutak na kratko.
• Mala prostorija: za sobu u kojoj ne boravite dugo može biti nepotrebno ulagati u ugradnju klime.
• Prostor bez uslova za montažu: grejalica ne traži spoljašnju jedinicu, bušenje zida ni odvod kondenzata.
• Rezervni izvor: može poslužiti kada je klima isključena, u kvaru ili ne uspeva da ravnomerno zagreje udaljeni deo prostora.
• Privremena upotreba: pogodna je za iznajmljeni stan, vikendicu ili prostor koji se koristi neredovno.

Primer poput grejalica može imati smisla kada je prioritet jednostavno uključivanje i brzo lokalno dogrevanje, a ne celodnevno grejanje velikog stana.

Grejalica zagreva vazduh ili površinu u svojoj blizini, ali ne rešava automatski problem hladnih zidova, promaje i loše izolacije. Ventilatorski modeli mogu stvarati buku i osećaj strujanja vazduha, dok površina nekih grejalica može biti veoma vruća. Ne treba ih prekrivati niti ostavljati blizu zavesa, posteljine i nameštaja.

• Svakodnevno grejanje: posebno kada uređaj radi više sati dnevno.
• Veći dnevni boravak: klima može bolje rasporediti toplotu od male prenosne grejalice.
• Celogodišnja upotreba: isti uređaj može grejati zimi i hladiti leti.
• Kontrola temperature: termostat i automatski režimi održavaju stabilniju temperaturu.
• Manja potrošnja u povoljnim uslovima: naročito kod kvalitetne inverter klime pravilno odabrane za prostor.

Klima ipak nije automatski dobar izbor za svaku prostoriju. Ako su vrata stalno otvorena, prostor nije izolovan ili je unutrašnja jedinica loše postavljena, toplota će se gubiti i uređaj će raditi duže.

Klima tada mora da izvlači toplotu iz hladnijeg vazduha, pa joj rad postaje zahtevniji. Povremeno može preći u ciklus odmrzavanja spoljašnje jedinice; tada kratko ne duva toplotu u prostoriju. Neki modeli su predviđeni za rad na nižim temperaturama od drugih, zato treba proveriti tehničke podatke konkretnog uređaja umesto oslanjanja na opštu tvrdnju da svaka klima greje jednako.

Grejalica sa ventilatorom brzo se oseti, ali može praviti buku i isušiti subjektivni osećaj u prostoru zbog stalnog strujanja vazduha. Konvektorski i uljani modeli rade tiše, ali mogu sporije zagrevati prostor.

Klima ravnomernije održava temperaturu kada je dobro postavljena, ali nekim ljudima smeta direktno duvanje. Unutrašnju jedinicu ne treba usmeriti pravo u krevet, radni sto ili mesto na kojem se dugo sedi. Podešavanje niže brzine ventilatora i pravca krilaca često poboljšava osećaj, ali ne uklanja problem pogrešno izabrane lokacije.

1. Odredite koliko dugo će uređaj raditi. Za kratka uključivanja prednost često ima grejalica; za svakodnevno višesatno grejanje klima je ozbiljniji kandidat.
2. Posmatrajte prostor, ne samo kvadraturu. Visina plafona, izolacija, broj spoljnih zidova, prozori i otvoren raspored menjaju potrebnu snagu.
3. Proverite gde će toplota stići. Jedna klima teško ravnomerno greje više zatvorenih soba, dok će grejalica zagrejati samo zonu u kojoj se nalazi.
4. Uračunajte montažu i održavanje klime. Klima zahteva stručnu ugradnju, čišćenje filtera i povremenu proveru sistema.
5. Razmislite o letnjem hlađenju. Ako vam je i hlađenje potrebno, klima dobija dodatnu vrednost koju grejalica nema.
6. Proverite električnu instalaciju. Snažna grejalica ne treba da bude priključena preko neodgovarajućeg produžnog kabla ili preopterećene utičnice.

Veća snaga ne znači nužno bolji izbor. Grejalica velike snage može preopteretiti instalaciju, dok prejaka ili preslaba klima može neprijatno raditi i lošije raspoređivati temperaturu. U obzir treba uzeti gubitke prostora i način korišćenja.

Topao vazduh ne prolazi ravnomerno kroz zatvorena vrata i hodnike. Za više prostorija često su potrebna drugačija rešenja, a raspored unutrašnje jedinice ima veliki uticaj na rezultat.

Grejalicu držite na stabilnoj podlozi, dalje od zapaljivih materijala i izvora vode. Ne koristite je ako su kabl, utikač ili kućište oštećeni. Pridržavajte se uputstva proizvođača i ne ostavljajte uređaj bez nadzora ako to nije predviđeno.

Izaberite grejalicu ako vam treba jednostavno, povremeno i lokalno dogrevanje bez montaže. Izaberite klimu ako planirate redovno grejanje većeg prostora i želite da jedan uređaj koristite i za hlađenje, uz potencijalno nižu potrošnju u odgovarajućim uslovima.

Ni jedno rešenje nije univerzalno najbolje. Za konačnu odluku uporedite trajanje rada, izolaciju, raspored prostorija, mogućnost ugradnje i zimsku temperaturu u mestu gde živite. Dodatne praktične savete za opremanje i korišćenje doma pronaći ćete u rubrici Dom, a širi pregled vodiča na Savetima.