Koje probleme rešava pegla?

Najčešći razlog za korišćenje pegle jeste odeća koja je posle pranja ostala puna nabora. Voda, centrifuga, savijanje i sušenje mogu da ostave nepravilne pregibe, čak i kada je garderoba čista. Peglanje ravnomerno zagreva tkaninu i pritiskom vraća površinu u uredniji oblik.

Razlika je posebno vidljiva na glatkim materijalima i krojevima sa jasnim linijama. Čista, ali zgužvana košulja može delovati zapušteno, dok nekoliko pravilnih poteza peglom može da je pripremi za nošenje.

Kragna i manžetne često ostaju savijene ili talasaste nakon pranja. Pegla omogućava da ih poravnate i vratite im oblik. Isto važi za rubove majica, košulja, pantalona i suknji koji se podviju ili ostanu naborani.

Ove delove treba peglati pažljivo, bez dugog zadržavanja na jednom mestu. Kod osetljivih tkanina niža temperatura i zaštitna krpa mogu smanjiti rizik od sjaja ili oštećenja.

Neki nabori ne nestaju samo protresanjem ili vešanjem. To se često dešava kada je odeća dugo bila zbijena u korpi za veš, koferu ili ormaru. Para može da omekša vlakna, dok pritisak ploče pomaže da se pregib fizički izravna.

Ako je nabor veoma izražen, nemojte samo povećavati temperaturu. Bolji postupak je da proverite oznaku za održavanje, blago navlažite tkaninu ako je to dozvoljeno i pređete preko problematičnog dela sporim, kontrolisanim pokretom.

Garderoba koja se suši presavijena preko žice ili ostane zgužvana u bubnju može dobiti linije i pregibe. Peglanje ih uglavnom može ublažiti ili ukloniti, ali rezultat zavisi od materijala i toga koliko je dugo odeća ostala u takvom položaju.

Pegla ne može uvek da vrati prvobitni oblik rastegnutoj ili skupljenoj odeći. Ako se vlakna trajno promene, peglanje može samo da ulepša površinu, ne i da popravi samu konstrukciju komada.

Kada je potrebno da garderoba izgleda uredno, pegla rešava poslednji korak pre oblačenja. Košulja bez nabora, ravne pantalone ili pravilno oblikovana haljina često ostavljaju sređeniji utisak nego ista odeća izvađena direktno iz korpe ili ormara.

Ovo je praktično i kada nemate mnogo komada garderobe. Umesto da odeću perete ponovo zbog nekoliko nabora, možete je osvežiti pravilnim peglanjem, pod uslovom da je čista i da nema neprijatan miris.

Peglanje može da poravna jastučnice, stolnjake, tanke zavese i pojedine komade posteljine. Kod velikih komada posao traje duže, pa nije uvek najpraktičnije peglati sve. Ipak, za vidljive delove ili tekstil koji treba uredno složiti, pegla može biti korisna.

Za debele materijale često su potrebni jači pritisak, para i više prolaza. Kod plastificiranih, gumiranih ili ukrašenih površina treba posebno proveriti uputstvo jer toplota može da ih istopi ili deformiše.

Realna očekivanja su važna. Pegla uklanja ili ublažava nabore, ali nije sredstvo za čišćenje niti popravku odeće.

• Ne uklanja fleke. Toplota čak može da učvrsti neke mrlje ako se tkanina pegla pre pranja.
• Ne popravlja rupe, pocepane šavove i oštećena vlakna. Može samo privremeno da poravna okolni materijal.
• Ne vraća uvek skupljenu odeću na prvobitnu veličinu. Skupljanje zavisi od vlakana i načina održavanja.
• Ne uklanja trajni sjaj ili trag od pregrevanja. Takvo oštećenje može ostati vidljivo.
• Ne zamenjuje pravilno sušenje i odlaganje. Ako se odeća stalno gužva u korpi ili ormaru, problem će se vraćati.

Simboli na etiketi pokazuju da li je peglanje dozvoljeno i koja je približna temperatura bezbedna. Ako niste sigurni u sastav ili reakciju tkanine, počnite od niže temperature i probajte na neupadljivom delu.

Ne peglajte nasumično sve komade istom jačinom. Osetljivi i sintetički materijali obično zahtevaju više opreza nego pamuk ili lan. Odeću sa štampom, aplikacijama i tamnim površinama peglajte sa naličja kada oznaka to dopušta.

Para može pomoći kod upornih nabora, ali nije automatski bezbedna za svaki materijal. Ako tkanina ne podnosi vlagu ili ostavlja vodene tragove, peglajte suvim postupkom i koristite čistu podlogu.

Dug boravak vrele ploče na tkanini može izazvati promenu boje, sjaj ili oštećenje. Bolje je napraviti nekoliko kratkih prolaza nego držati peglu na istom delu. Džepove, šavove i ukrase peglajte sa manje pritiska.

Praktičan postupak za početak opisan je u vodiču kako se koristi pegla, naročito ako niste sigurni kojim redom da peglate različite delove odeće.

Peglanje je korisno, ali ne mora svaka zgužvana majica da zahteva kompletnu obradu. Odeću izvadite iz mašine čim se program završi, protresite je i okačite ili položite ravno. Time se deo nabora ispravi pre nego što se osuši.

Košulje, pantalone i haljine čuvajte na vešalicama, a odeću koju slažete presavijte po prirodnim linijama. Nemojte pretrpavati ormar, jer pritisak između komada često stvara nove pregibe.

Ako peglu koristite često ili peglate mnogo komada odjednom, razmislite da li vam više odgovara klasična pegla ili parna stanica. To nije pitanje koji je uređaj univerzalno bolji, već koji način rada odgovara količini i vrsti odeće koju održavate.

Pegla je naročito korisna ljudima koji nose poslovnu odeću, često oblače košulje ili žele uredan izgled bez odlaska u servis za hemijsko čišćenje. Praktična je i u domaćinstvima sa decom, gde se garderoba često pere i suši, kao i za povremeno sređivanje svečane odeće.

Manje je neophodna ako uglavnom nosite trikotažu, sportsku odeću ili materijale koji se malo gužvaju. U tom slučaju dovoljno može biti pažljivo sušenje i odlaganje, dok će pegla služiti samo za posebne komade.

Najkraće rečeno, pegla vraća odeći ravniji, uredniji i oblikovaniji izgled. Najbolje rezultate daje kada se koristi na čistoj odeći, uz odgovarajuću temperaturu i u skladu sa oznakom na etiketi. Ako se nabori stalno vraćaju, rešenje često nije jača toplota, već bolje vađenje iz mašine, sušenje i čuvanje.

Za širi pregled praktičnih saveta za održavanje doma pogledajte dom, a dodatne vodiče o izboru i korišćenju uređaja pronaći ćete u rubrici saveti.