Da li grejalica zaista funkcioniše?

Električna grejalica koristi struju da zagreje grejni element. Ventilator zatim uvlači hladniji vazduh iz prostorije, prebacuje ga preko zagrejanog elementa i izbacuje topliji vazduh nazad u sobu. Proces se ponavlja dok termostat ne dostigne podešenu temperaturu ili dok uređaj ne isključite.

Zato ćete toplotu najpre osetiti ispred izlaza vazduha, dok je za zagrevanje cele prostorije potrebno vreme. Topao vazduh mora da se pomeša sa hladnijim vazduhom, a zidovi, pod, nameštaj i druge površine takođe moraju da se zagreju.

Model od 2000 W može da proizvede mnogo toplote, ali sama oznaka snage ne garantuje da će prostorija biti prijatno topla. Bitni su i zapremina sobe, visina plafona, izolacija, broj prozora i temperatura koja je već u prostoriji.

Kalorifer od 2000 W može biti praktičan za brzo dogrevanje dnevne sobe, spavaće sobe, kancelarije ili radnog prostora, ali nije realno očekivati isti učinak u velikoj prostoriji sa otvorenim vratima i hladnim zidovima.

U manjoj, zatvorenoj sobi toplota se zadržava i temperatura raste primetnije. U slabo izolovanoj prostoriji grejalica stalno nadoknađuje gubitak toplote. U tom slučaju uređaj može raditi bez prestanka, a da prostor i dalje ne bude dovoljno topao.

Hladan prozor, promaja ispod vrata i otvoren prolaz ka drugoj sobi često imaju veći uticaj na osećaj toplote nego razlika između dva slična modela grejalice.

Grejalicu postavite na ravnu, stabilnu i nezapaljivu površinu, tako da njen izlaz i usis vazduha nisu zaklonjeni. Ako je usmerena direktno u zid, zavesu ili nameštaj, toplota se neće ravnomerno rasporediti, a bezbednosni rizik je veći.

Najbolje rezultate obično daje položaj u kome topao vazduh može slobodno da cirkuliše kroz prostoriju. Ne stavljajte uređaj iza nameštaja niti uz materijale koji mogu da se zagreju.

• Brzo lokalno zagrevanje: osoba koja sedi blizu uređaja toplotu će osetiti pre nego što cela soba postane prijatna.
• Dogrevanje: grejalica je korisna kada centralno grejanje nije dovoljno ili kada želite da zagrejete samo jednu prostoriju.
• Održavanje temperature: termostat može uključivati i isključivati grejanje, ali samo dok prostorija ne gubi toplotu prebrzo.
• Ograničen domet: ventilator ne znači da se toplota ravnomerno širi kroz više prostorija.

Ona nije zamena za dobro izolovan prostor. Ako su zidovi i prozori veoma hladni, vazduh može nakratko biti topliji, dok će subjektivni osećaj i dalje ostati neprijatan.

1. Postavite je pravilno i oslobodite otvore za vazduh.
2. Zatvorite prozore, vrata i prolaze kroz koje ulazi hladan vazduh.
3. Podesite odgovarajuću temperaturu, a ne samo najviši stepen bez potrebe.
4. Sačekajte da se toplota rasporedi po prostoriji, umesto da procenjujete učinak samo prema vazduhu odmah ispred uređaja.
5. Proverite da li termostat prekida i ponovo pokreće grejanje kada se dostigne podešena temperatura.

Ako uređaj duva, ali vazduh ostaje potpuno hladan, ako se često gasi bez jasnog razloga ili ako se oseća miris paljevine, isključite ga iz struje i nemojte ga dalje koristiti dok se ne proveri uzrok.

Grejalica može ispravno da proizvodi toplotu, ali da njen učinak bude premali za prostor. To se dešava kada zagreva veliku sobu, hodnik i susedne prostorije istovremeno.

Loša izolacija, promaja i često otvaranje vrata sprečavaju porast temperature. Uređaj tada funkcioniše, ali se gubitak toplote približava količini koju grejalica može da nadoknadi.

Prašina može oslabiti protok vazduha i dovesti do pregrevanja ili aktiviranja zaštite. Pre čišćenja uređaj isključite, izvucite utikač i sačekajte da se potpuno ohladi. Ne sipajte vodu u uređaj i ne rastavljajte ga ako za to niste osposobljeni.

Grejalica koja zagreva, ali se koristi nepravilno, nije dobro rešenje. Ne prekrivajte je odećom ili peškirom, ne koristite je kao sušilicu i držite je dalje od zavesa, posteljine, papira i drugih zapaljivih materijala.

Ne koristite produžni kabl ili razvodnik ako uputstvo uređaja to ne dozvoljava, jer grejalice mogu imati visoku električnu potrošnju. Utikač i kabl ne smeju biti oštećeni, a uređaj treba držati van domašaja dece i kućnih ljubimaca.

Ako izlazite iz kuće ili idete na spavanje, sigurniji izbor je da grejalicu isključite, osim ako uputstvo i konkretan model izričito predviđaju bezbedan režim rada bez nadzora. Uvek prednost imaju uputstvo proizvođača i zaštitne funkcije konkretnog uređaja.

Grejalica ima smisla za povremeno dogrevanje jedne prostorije, brzo zagrevanje hladne sobe ili radni prostor u kome ne želite da uključujete ceo sistem grejanja. Praktična je i kada vam je potreban prenosiv izvor toplote.

Nije dobar izbor ako želite da jednim uređajem zagrevate veliki stan, više otvorenih prostorija ili prostor sa velikim gubicima toplote. Tada će uređaj možda raditi neprekidno, uz ograničen komfor i veću potrošnju struje.

Za širi pregled saveta o opremanju i korišćenju doma pogledajte Dom, a dodatne praktične vodiče pronaći ćete u rubrici Saveti.

Grejalica zaista funkcioniše kada proizvodi topao vazduh, prostorija je odgovarajuće veličine i toplota ne odlazi prebrzo. Ako se koristi za dogrevanje zatvorene sobe i pravilno je postavljena, može biti vrlo korisna.

Ako očekujete da mali uređaj zagreje celu slabo izolovanu kuću, problem nije nužno u grejalici, već u neusklađenosti uređaja i prostora. Pre odluke procenite gde ćete je koristiti, koliko dugo, da li su vrata zatvorena i koliko toplote prostorija gubi. To daje realniji odgovor od same oznake snage.