Da li friteza na vruć vazduh zaista funkcioniše?

Princip rada je sličan maloj, snažnoj rerni sa ventilatorom. Grejač podiže temperaturu, dok ventilator usmerava vruć vazduh oko hrane. Taj protok ubrzava isparavanje vlage sa površine, a suvlja površina lakše porumeni i postane hrskava.

Ulje nije potpuno nebitno, ali ga je obično potrebno mnogo manje nego kod klasičnog prženja. Tanka količina ulja može pomoći da začini prijanjaju i da površina lepše porumeni. Kod namirnica koje već sadrže dovoljno masnoće dodatno ulje često nije neophodno.

Najčešći razlog je pretrpana korpa. Kada su komadi zbijeni, vazduh ne može ravnomerno da ih obavije, pa se hrana više pari nego što se zapeče. Sličan problem nastaje kada se ubaci mokra, debelo isečena ili nedovoljno osušena namirnica.

Hrskavost zavisi i od premaza. Paniranje, zamrznuti proizvodi namenjeni pečenju i krompir sa odgovarajućom količinom skroba obično bolje reaguju na ovaj način pripreme nego vlažna smesa ili hrana sa mnogo tečnog sosa.

Najviše smisla ima za hranu kojoj prija brzo pečenje spolja i relativno suva, zapečena površina. Dobri kandidati su:

• krompir i zamrznuti krompirići;
• pileća krilca, bataci i manji komadi mesa;
• povrće poput tikvica, paprike, brokolija i karfiola;
• panirani sir, nuggets i slični proizvodi predviđeni za pečenje;
• podgrevanje pice, peciva i pržene hrane, gde mikrotalasna često ostavlja mekanu koricu.

Praktičan primer je friteza na vruć vazduh većeg kapaciteta, koja može biti zgodnija za porodične porcije. Ipak, veća korpa ne znači automatski da treba da se napuni do vrha. Za ravnomerno pečenje često je bolje raditi u jednom sloju ili u dve manje ture.

Friteza na vruć vazduh nije univerzalna zamena za šerpu sa uljem, tiganj ili klasičnu rernu. Hrana sa tečnim testom, vrlo vlažnim premazom ili mnogo sosa obično neće dobiti isti rezultat kao pri potapanju u vrelo ulje. Tečno testo može da se razlije, zalepi ili ostane nedovoljno pečeno pre nego što površina porumeni.

Neće ni svaka namirnica postati hrskava samo zato što je stavljena na visoku temperaturu. Previsoka temperatura spolja može brzo da potamni hranu, dok unutrašnjost ostane hladna ili nedovoljno pečena. Kod debljih komada važniji su odgovarajuće vreme, okretanje i provera sredine nego samo najviša moguća temperatura.

1. Osušite namirnice. Višak vode na površini usporava rumenjenje.
2. Secite komade približno jednake veličine. Tako se završavaju približno u isto vreme.
3. Ne pretrpavajte korpu. Ostavite prostor između komada kad god želite hrskavu površinu.
4. Dodajte malo ulja samo kada ima smisla. Kod krompira, povrća ili suvljeg paniranja mala količina može pomoći; ne mora da se sipa kao kod dubokog prženja.
5. Protresite ili okrenite hranu. To je naročito korisno kod sitnih komada i krompira.
6. Proverite hranu pre kraja programa. Različiti uređaji, količine i početne temperature daju različite rezultate.

Ako tek učite kako da koristite fritezu na vruć vazduh, počnite sa manjom količinom i jednostavnom namirnicom. Tako ćete lakše proceniti koliko vaš uređaj brzo zagreva i da li je potrebno skratiti ili produžiti uobičajeno vreme pečenja.

Nije potpuno isti, ali može biti dovoljno sličan za mnoge svakodnevne obroke. Duboko ulje istovremeno prenosi mnogo toplote i obavija celu površinu hrane, pa često daje izraženiju i ujednačeniju koricu. Friteza na vruć vazduh daje suvlji, pečeniji rezultat sa manje masnoće i bez potrebe da se čuva veća količina vrelog ulja.

Za nekoga je ta razlika presudna, naročito ako traži teksturu prave pržene hrane. Za drugoga je važnije što se uređaj brzo zagreva, jednostavnije čisti i praktičan je za male porcije i podgrevanje. Zato pitanje nije samo da li funkcioniše, već da li rezultat odgovara načinu na koji želite da kuvate.

Puna korpa može delovati praktično, ali često dovodi do neujednačenog pečenja. Spoljašnji komadi mogu biti gotovi dok su oni u sredini bledi i mekani.

Čak i kada ukupna količina nije velika, komadi nalepljeni jedan na drugi ometaju cirkulaciju. Razdvojite ih ili ih ispecite u više tura.

Vreme navedeno za rernu ili drugi uređaj nije uvek dobar početak za fritezu. Posmatrajte boju, teksturu i pečenost, a ne samo broj na ekranu.

Posude, papir, folija i kalupi mogu uticati na protok vazduha i bezbednost. Koristite samo dodatke predviđene za visoku temperaturu i ne blokirajte otvore uređaja.

Vredi je razmotriti ako često pripremate manje ili srednje porcije, želite zapečenu površinu uz malo ulja i ne želite da uključujete veliku rernu zbog jednog obroka. Posebno je praktična za brzo podgrevanje hrane kojoj želite da vratite koricu.

Možda nije pravi izbor ako uglavnom kuvate jela sa mnogo tečnosti, pripremate velike količine odjednom ili očekujete identičan rezultat kao iz friteze sa dubokim uljem. U tom slučaju uređaj može biti dopuna, ali ne i potpuna zamena za postojeću opremu.

Za šire savete o izboru i korišćenju kućnih uređaja pogledajte sadržaje o kuhinji, a srodna iskustva i praktične vodiče pronađite u rubrici Saveti.

Friteza na vruć vazduh zaista funkcioniše kada od nje tražite brzo pečenje i hrskaviju površinu uz malo ulja. Najbolje radi sa suvim, manjim komadima hrane, u umerenoj količini i uz dobru cirkulaciju vazduha. Ne pravi čarobno istu hranu kao duboko prženje, ali za mnoge obroke pruža praktičan i vrlo upotrebljiv kompromis.