Koliko košta grejalica? Cena uređaja i potrošnja struje

Najviše utiču tip uređaja, snaga, kvalitet termostata, bezbednosne funkcije i način zagrevanja. Dva modela iste snage mogu imati različitu cenu ako jedan ima precizniju regulaciju, tajmer, zaštitu od prevrtanja ili robusnije kućište.

Osnovna prenosna grejalica obično je najjeftinija opcija za povremeno dogrevanje jedne prostorije. Skuplji modeli često nude tiši rad, stabilnije održavanje temperature ili mogućnost ravnomernijeg zagrevanja, ali to ne znači automatski da će potrošiti manje struje pri istoj snazi.

• Kalorifer je praktičan za brzo zagrevanje manje prostorije, ali ventilator može stvarati buku i pomerati prašinu.
• Uljani radijator sporije počinje da greje, ali je često prijatniji za duži rad bez duvanja vazduha.
• Panelna ili konvektorska grejalica može biti pogodna za duže zagrevanje, naročito ako ima dobar termostat.
• Infracrvena grejalica više zagreva ljude i predmete u zoni zračenja nego vazduh u celoj prostoriji, pa način korišćenja značajno utiče na isplativost.

Zato nema jedne „normalne“ cene za grejalicu. Najjeftiniji uređaj može biti sasvim dovoljan za kratko dogrevanje, dok je za svakodnevno višesatno korišćenje važnija kontrola temperature i bezbednost nego samo najniža cena.

Potrošnja se najlakše procenjuje preko snage. Grejalica od 1.000 W troši približno 1 kWh za sat rada pri punoj snazi, dok grejalica od 2.000 W troši približno 2 kWh. Za račun je potrebno pomnožiti potrošnju u kWh sa cenom kilovat-sata koja zavisi od tarife i ukupne potrošnje domaćinstva.

Ovo je obračun za rad bez prekida na maksimalnoj snazi. U praksi termostat može isključivati grejač kada se dostigne podešena temperatura, pa potrošnja može biti niža. S druge strane, loša izolacija, otvoreni prozori i često provetravanje produžavaju rad.

Za grubu procenu koristite formulu:

snaga u kW × broj sati rada × cena jednog kWh = trošak rada

Na primer, uređaj od 2.000 W ima snagu od 2 kW. Ako radi dva sata dnevno na punoj snazi, dnevna potrošnja je približno 4 kWh. Za 30 dana to bi bilo oko 120 kWh, pre uračunavanja stvarne tarife, više i niže zone i mogućeg ulaska u viši blok potrošnje.

Ovo nije obećanje konačnog iznosa računa. Cena električne energije zavisi od važećeg tarifnog sistema i ukupne potrošnje domaćinstva, pa istovetan uređaj može napraviti različit dodatni trošak u dva doma.

Snaga govori koliko brzo uređaj može da zagreva, ali ne govori koliko će dugo raditi. Grejalica sa termostatom može da prekine grejanje kada dostigne zadatu temperaturu. Ako je prostorija mala i dobro zatvorena, uređaj neće nužno neprekidno raditi na maksimumu.

Termostat ipak nije način da uređaj troši „besplatno“. Kada grejalica aktivno greje, njena trenutna potrošnja je približno određena snagom. Ušteda nastaje samo ako se grejanje stvarno prekida ili ako se koristi niža podešena temperatura.

Ne. Električne grejalice slične snage ne mogu se dramatično razlikovati u količini toplote koju daju po utrošenom kilovat-satu. Veća cena najčešće plaća bolju kontrolu, izradu, komfor, tiši rad ili dodatne zaštite, a ne čudesno manju potrošnju.

Skuplji model može biti bolji izbor ako će raditi svakog dana, ako vam je potreban precizan termostat ili ako želite da izbegnete često ručno uključivanje. Za povremeno zagrevanje male prostorije, jednostavan model može biti racionalniji.

1. Namenu: da li grejalica služi za kratko dogrevanje, povremeni rad ili svakodnevno zagrevanje?
2. Veličinu i izolaciju prostorije: slabiji uređaj može dugo raditi bez dovoljnog efekta, dok prejak model može nepotrebno brzo podizati temperaturu.
3. Termostat i režime rada: više nivoa snage i pouzdan termostat olakšavaju kontrolu potrošnje.
4. Bezbednost: potražite zaštitu od pregrevanja, stabilno postolje i, gde je predviđeno, zaštitu od prevrtanja.
5. Buku: kalorifer sa ventilatorom nije idealan ako će raditi pored kreveta ili tokom rada od kuće.
6. Dužinu kabla i položaj utičnice: grejalicu ne treba napajati preko neodgovarajućih produžnih kablova ili preopterećene utičnice.

Za povremeno dogrevanje može poslužiti kompaktni kalorifer od 2.000 W, poput primera Floria grejalica, ali pri izboru gledajte i termostat, zaštitu i način upotrebe, ne samo broj vati.

Najniža cena nije dobra ušteda ako uređaj ne može bezbedno i praktično da ispuni namenu. Oprez je potreban kada nema jasnih podataka o snazi, uputstvu, zaštiti od pregrevanja ili uslovima korišćenja.

Grejalica takođe nije dobro rešenje za prostoriju sa velikim gubicima toplote ako očekujete da stalno održava prijatnu temperaturu. U tom slučaju uređaj može raditi gotovo bez prekida, a račun brzo postaje važniji od razlike u početnoj ceni.

• Zatvorite prozore i vrata pre uključivanja grejanja.
• Koristite termostat umesto stalnog rada na maksimumu.
• Ne zagrevajte praznu prostoriju duže nego što je potrebno.
• Ne prekrivajte grejalicu i ne postavljajte je uz zavese, nameštaj ili druge zapaljive predmete.
• Redovno uklanjajte prašinu prema uputstvu, naročito sa usisnih i izduvnih otvora kod modela sa ventilatorom.
• Ne priključujte uređaj na sumnjivu utičnicu ili neodgovarajući produžni kabl.

Praktične savete za izbor opreme za domaćinstvo možete pronaći u rubrici Dom, a dodatne vodiče u rubrici Saveti.

Grejalica može imati pristupačnu početnu cenu, ali njen stvarni trošak zavisi od broja sati rada i snage. Za kratko dogrevanje dovoljan je jednostavan uređaj, dok se kod svakodnevnog korišćenja više isplati model sa pouzdanim termostatom, dobrim bezbednosnim funkcijama i režimima rada koji odgovaraju prostoriji.

Pre odluke saberite cenu uređaja i očekivanu potrošnju. Ako ne znate koliko će dugo grejalica raditi, upravo je to podatak koji najviše menja odgovor na pitanje koliko će vas grejanje zaista koštati.