Da li grejalica ima smisla za mali stan?

Najviše smisla ima kada ne morate da zagrevate ceo stan sve vreme. Ako većinu dana provodite u jednoj sobi, možete zagrevati samo taj prostor umesto svih prostorija. To je posebno praktično u garsonjeri, manjem jednosobnom stanu ili stanu u kome centralno grejanje nije dovoljno tokom prelaznog perioda.

• Za brzo dogrevanje: korisna je kada se vratite u hladan stan ili želite da zagrejete prostor pre spavanja.
• Za povremeno korišćenje: ima smisla ako vam dodatna toplota treba samo nekoliko sati dnevno.
• Za jednu prostoriju: bolje je usmeriti grejanje na sobu u kojoj boravite nego pokušavati da zagrejete ceo stan.
• Kao privremeno rešenje: može premostiti kvar glavnog grejanja ili hladnije dane pre početka sezone.

Kompaktni kalorifer, poput primera sa snagom od 2000 W, namenjen je upravo brzom zagrevanju manjeg prostora. To ne znači da će u svakom stanu održavati prijatnu temperaturu uz malu potrošnju, već da može brzo da podigne osećaj toplote u prostoriji u kojoj se koristi.

Grejalica nema mnogo smisla kao jedini izvor toplote ako treba neprekidno da zagreva veći deo stana, posebno kada su prozori loši, vrata propuštaju vazduh ili su spoljni zidovi hladni. Tada uređaj neprestano nadoknađuje gubitke, pa prostor može ostati samo delimično prijatan.

Nije dobar izbor ni ako očekujete da jedan mali uređaj ravnomerno zagreje više odvojених soba. Topao vazduh se ne raspoređuje pouzdano kroz zatvorena vrata, a hodnik i udaljene prostorije obično ostaju hladniji.

Ako je potrebno stalno grejanje celog stana, odluku treba posmatrati zajedno sa postojećim sistemom grejanja i izolacijom, a ne samo prema veličini uređaja. Širi pregled praktičnih rešenja za dom možete pronaći na stranici Dom.

Mala kvadratura pomaže, ali nije jedini faktor. Jedna kompaktna soba sa zatvorenim vratima lakše se zagreva od iste površine raspoređene kroz više prostorija. Visoki plafoni, otvoren raspored i često otvaranje vrata povećavaju količinu vazduha koju treba zagrejati.

Dobri prozori, zaptivene roletne i vrata koja ne propuštaju vazduh mogu napraviti veću razliku nego prelazak na jači uređaj. Ako osećate hladan vazduh oko prozora ili vrata, grejalica će raditi duže bez obzira na to što je stan mali.

Najpraktičnija je kada se koristi ciljano: u prostoriji u kojoj trenutno boravite, sa zatvorenim vratima i bez nepotrebnog zagrevanja praznih soba. Kratko dogrevanje obično ima više smisla nego ostavljanje uređaja da radi bez nadzora.

1. Postavite je na stabilnu, ravnu podlogu, dalje od zavesa, posteljine, papira i nameštaja.
2. Ostavite slobodan prostor oko otvora za vazduh. Ne prekrivajte uređaj i ne gurajte ga uz zid ili nameštaj.
3. Zatvorite prozore i vrata dok zagrevate prostoriju, ali povremeno provetrite stan.
4. Koristite termostat ili niži režim kada je temperatura već prijatna, umesto stalnog rada na maksimumu.
5. Isključite uređaj kada izlazite ili spavate, osim ako proizvođač izričito predviđa bezbedan režim za takvu upotrebu i uređaj je postavljen prema uputstvu.
6. Priključite ga direktno u odgovarajuću zidnu utičnicu ako uputstvo tako zahteva; izbegavajte preopterećene produžne kablove i razvodnike.

U malom stanu je naročito važno da kabl ne prolazi preko prolaza. U skučenom prostoru lako dolazi do saplitanja, pomeranja uređaja ili slučajnog prekrivanja tkaninom.

Uređaj snage 2000 W pri radu na punoj snazi troši 2 kWh za jedan sat rada. Stvarni utrošak može biti manji ako termostat povremeno isključuje grejanje ili koristite slabiji režim, ali ne treba računati da će uređaj stalno raditi na maksimumu bez posledica po potrošnju.

Najjednostavnija procena je:

snaga u kilovatima × broj sati rada = približna potrošnja u kWh

Na konačan račun utiču tarifa, vreme korišćenja i način obračuna električne energije. Zato ne postoji jedan odgovor koliko će grejalica koštati mesečno. Ako želite procenu za svoj slučaj, zabeležite koliko sati dnevno radi i proverite potrošnju u odnosu na svoju tarifu.

Grejalica treba da bude udaljena od vode i zapaljivih materijala. Ne koristite je u kupatilu osim ako je uređaj izričito namenjen za takvo okruženje i postavljen prema odgovarajućim uputstvima. Ne ostavljajte je bez nadzora, naročito u stanu sa decom ili kućnim ljubimcima.

Redovno uklonite prašinu sa spoljašnjih otvora kada je uređaj isključen i ohlađen. Ako se pojave miris paljevine, neuobičajena buka, varničenje, oštećen kabl ili pregrevanje utičnice, prekinite korišćenje. Kod problema sa radom može pomoći vodič kako rešiti problem sa grejalicom, ali električni kvar ne treba popravljati improvizovano.

Grejalica je razuman izbor ako su odgovori na većinu sledećih pitanja potvrdni:

• Da li želite da zagrevate prvenstveno jednu sobu?
• Da li će raditi povremeno, a ne neprekidno?
• Da li su prozori i vrata dovoljno zaptiveni?
• Da li imate bezbedno mesto i odgovarajuću utičnicu?
• Da li prihvatate da komfor može biti lokalni, a ne ravnomeran u celom stanu?

Ako je odgovor uglavnom „ne“, grejalica može poslužiti kao privremena pomoć, ali verovatno neće rešiti osnovni problem. Tada prvo proverite gubitke toplote, postojeće grejanje i raspored prostorija. Za dodatne praktične savete o izboru i korišćenju uređaja pogledajte Saveti.

Grejalica ima smisla za mali stan kada je koristite ciljano, povremeno i bezbedno. Najbolja je za brzo dogrevanje jedne prostorije, prelazne periode ili kao rezervno rešenje. Manje je pogodna za stalno grejanje celog stana, naročito ako je izolacija loša.

Pre odluke procenite gde ćete je koristiti, koliko sati dnevno će raditi i da li prostor može da zadrži toplotu. Ako su ta tri odgovora povoljna, jednostavna grejalica može biti praktičan dodatak. Ako nisu, jači uređaj neće nužno rešiti problem — samo će duže trošiti električnu energiju.