Grejalica ili klima za svakodnevnu upotrebu: šta je praktičnije?

Ako uređaj treba da radi svakog dana po više sati i greje dnevnu sobu ili otvoreniji deo stana, inverter klima obično ima bolju ekonomiku rada. Ona ne pretvara svu potrošenu električnu energiju direktno u toplotu, već toplotu prenosi iz spoljnog vazduha u prostoriju.

Električna grejalica je jednostavnija: struju pretvara u toplotu i odmah zagreva vazduh oko sebe. Zbog toga je korisna za kratko dogrevanje, malu prostoriju, vikendicu, kupatilo ili situaciju u kojoj nije moguće postaviti spoljnu jedinicu.

Grejalica često daje osećaj toplote gotovo odmah, posebno ako je usmerena ka mestu na kojem sedite. Međutim, to ne znači da će ravnomerno zagrejati celu prostoriju. Topao vazduh se može zadržavati pri plafonu, dok udaljeni delovi sobe ostaju hladniji.

Klima takođe može brzo da podigne temperaturu, ali joj je potrebno više vremena da stabilizuje čitav prostor. Kada dostigne zadatu temperaturu, inverter smanjuje intenzitet rada umesto da stalno uključuje i isključuje punom snagom.

Klima bolje cirkuliše vazduh kroz veću prostoriju, ali strujanje nekome smeta. Ako je unutrašnja jedinica loše postavljena ili vazduh direktno duva ka sofi i krevetu, svakodnevno korišćenje može biti neprijatno.

Grejalica ne zahteva takvu montažu, ali toplota ostaje lokalnija. Konvektorski modeli, poput staklene konvektorske grejalice, mogu biti prijatniji za tiho i postepeno zagrevanje, dok ventilatorske grejalice brže pomeraju vazduh, ali su obično bučnije.

Za duži svakodnevni rad klima je najčešće povoljnija po potrošnji od klasične električne grejalice, ali stvarna razlika zavisi od spoljne temperature, izolacije, zadate temperature, snage uređaja i tarife električne energije.

Grejalica nominalne snage 1.500 W može za jedan sat rada potrošiti do približno 1,5 kWh dok radi punom snagom. Termostat može kasnije smanjiti prosečnu potrošnju, ali uređaj ne može da proizvede više toplote nego što odgovara utrošenoj električnoj energiji.

Kod klime se ne treba oslanjati samo na nazivnu snagu. Bitni su efikasnost u grejanju, ponašanje na niskim temperaturama i kvalitet ugradnje. Jeftinija klima nije automatski bolji izbor ako će raditi neprekidno u loše izolovanom prostoru ili ako je pogrešno dimenzionisana.

• Grejete samo jednu malu prostoriju i ne želite da zagrevate ceo stan.
• Uređaj koristite povremeno, na primer u prelaznom periodu ili nekoliko sati uveče.
• Stan ste iznajmili ili ne možete da izvedete montažu spoljne jedinice.
• Potrebno vam je privremeno rešenje dok se ne popravi centralno grejanje.
• Želite da uređaj lako prenesete iz jedne prostorije u drugu.

Grejalica je naročito praktična kada su potrebe neujednačene: spavaća soba se zagreva kratko pre odlaska na spavanje, a radna soba samo tokom rada. Za takvu upotrebu klima može biti nepotrebno velika investicija.

• Grejanje je potrebno svakog dana i traje više sati.
• Treba zagrejati dnevni boravak ili povezan prostor.
• Želite da temperatura bude stabilnija, a ne samo da povremeno osetite topao vazduh.
• Prihvatate početni trošak montaže i redovno održavanje.
• Uređaj će se koristiti i za hlađenje tokom leta.

Klima ima dodatnu prednost ako jedan uređaj može da pokrije i grejanje i hlađenje. Ipak, jedna unutrašnja jedinica ne rešava automatski problem više odvojenih soba. Zatvorena vrata, dugačak hodnik i loša izolacija mogu znatno smanjiti efekat u drugim prostorijama.

Ne birajte uređaj samo prema kvadraturi iz oglasa. Visina plafona, kvalitet prozora, spoljašnji zidovi, položaj stana i sprat mogu promeniti stvarnu potrebu za grejanjem. U hladnom, slabo izolovanom prostoru premala klima će raditi dugo i uz veći napor, dok prejaka grejalica može stvarati neprijatno pregrevanje u svojoj blizini.

Za jednu otvorenu prostoriju klima često ima jasnu prednost. Za više soba sa zatvorenim vratima možda ćete morati da koristite više izvora toplote. U tom slučaju kombinacija klime u dnevnoj sobi i manje grejalice za povremeno dogrevanje može biti praktičnija od pokušaja da jedan uređaj zagreje ceo stan.

Grejalica bez ventilatora uglavnom je tiha, ali zagreva sporije. Klima proizvodi zvuk unutrašnje i spoljne jedinice, a povremeno može promeniti režim rada zbog odmrzavanja spoljne jedinice. Ako spavate u prostoriji koju uređaj greje, proverite koliko vam smetaju svetlosni indikatori, ventilator i promena temperature tokom noći.

Kod klime su čišćenje filtera i stručni servis važni za protok vazduha i stabilan rad. Kod grejalice treba redovno uklanjati prašinu, ne prekrivati kućište i ostaviti dovoljno prostora oko uređaja. Nijedan grejni uređaj ne treba postavljati uz zavese, nameštaj ili druge zapaljive materijale.

Grejalicu uključite direktno u ispravnu zidnu utičnicu kad god je moguće. Produžni kabl, labav kontakt ili preopterećen razvod mogu se zagrevati, posebno kod snažnih uređaja koji rade više sati.

Da, ali samo ako svaki uređaj ima jasnu ulogu. Klima može biti osnovni izvor toplote u glavnoj prostoriji, dok grejalica služi za kratko dogrevanje kupatila, radne sobe ili prostorije koja se koristi povremeno.

Takva kombinacija nije dobra ako se oba uređaja stalno koriste za isti prostor bez kontrole temperature. Tada možete nepotrebno povećati potrošnju, a prostor će i dalje imati problem sa izolacijom ili rasporedom toplote.

1. Gleda se samo cena uređaja. Za svakodnevno grejanje treba uračunati montažu, održavanje i očekivanu potrošnju.
2. Jedna klima se posmatra kao zamena za centralno grejanje celog stana. Toplota ne prolazi ravnomerno kroz zatvorena vrata i hodnike.
3. Grejalica se ostavlja bez nadzora. To je loša praksa, naročito ako je blizu tekstila ili priključena preko neodgovarajućeg kabla.
4. Temperatura se stalno podiže na maksimum. Viša zadata temperatura ne rešava lošu izolaciju i može povećati potrošnju.
5. Ne čiste se filteri klime. Zaprljan filter smanjuje protok vazduha i može učiniti rad bučnijim i manje prijatnim.

Prvo odredite da li uređaj treba da bude glavni izvor grejanja ili samo pomoć. Zatim procenite prostoriju u kojoj ćete najviše boraviti, način na koji se toplota širi i koliko sati dnevno će uređaj raditi.

Ako očekujete svakodnevno grejanje tokom cele zime, klima je obično racionalnija polazna tačka, pod uslovom da su model, snaga i montaža odgovarajući. Ako vam treba neposredna toplota na jednom mestu, bez radova i dugoročne obaveze, grejalica je jednostavnije rešenje.

Za širi pregled opreme i saveta za dom pogledajte teme za dom, a dodatne praktične vodiče pronaći ćete u odeljku saveti.

Za svakodnevno, višesatno grejanje glavne prostorije klima najčešće pruža bolji odnos potrošnje i komfora. Grejalica pobeđuje kada je potreba povremena, lokalna ili privremena. Ako se dvoumite, nemojte prvo pitati koji je uređaj univerzalno bolji, već koliko prostora grejete, koliko dugo uređaj radi i da li je temperatura potrebna u jednoj ili više soba.