Šta je bolje: grejalica ili klima?

Ne postoji jedno rešenje koje je najbolje za svaku kuću i stan. Izbor zavisi od toga da li zagrevate celu prostoriju ili samo deo oko sebe, koliko sati dnevno uređaj radi i kakvi su gubici toplote.

Ako vam je prioritet niska početna investicija i fleksibilnost, prednost ima grejalica. Ako je prioritet svakodnevno zagrevanje uz kontrolisaniju potrošnju, klima obično ima više smisla.

Grejalica je bolja kada vam toplota treba brzo, povremeno ili samo na jednom mestu. To je praktično rešenje za radnu sobu, kupatilo pre korišćenja ili prostoriju koju ne zagrevate tokom celog dana.

• Ne zahteva bušenje zidova i montažu.
• Lako se prenosi iz jedne prostorije u drugu, ako je predviđena za takvu upotrebu.
• Brzo daje osećaj toplote, posebno modeli koji direktno usmeravaju topao vazduh.
• Jednostavna je za korišćenje i održavanje.
• Dobra je za kratko dogrevanje kada ne želite da uključujete centralni sistem.

Primer je kompaktna električna grejalica snage oko 2000 W: može brzo da podigne temperaturu u manjoj prostoriji, ali to ne znači da će uvek biti najjeftinija za višesatni rad. Snaga govori koliko električne energije uređaj može da koristi dok radi, a ne koliko će tačno koštati svaki dan.

Klasična električna grejalica praktično pretvara potrošenu električnu energiju u toplotu. Zbog toga je jednostavna, ali nema isti način rada kao toplotna pumpa u inverter klimi. Ako radi satima svakog dana, račun za struju može postati važniji od niske kupovne cene.

Toplota takođe može ostati koncentrisana oko uređaja. U većoj ili lošije izolovanoj prostoriji grejalica će možda raditi dugo, a ipak neće obezbediti ujednačen komfor.

Klima je bolja kada želite da jednu prostoriju redovno održavate toplom, a uređaj je pravilno izabran i ugrađen. Inverter klima ne radi samo kao izvor toplote već prenosi toplotu iz spoljnog vazduha, zbog čega u povoljnim uslovima može zagrevati efikasnije od direktnog električnog grejača.

Klima može da prilagođava intenzitet rada umesto da stalno radi samo punom snagom. Kada dostigne zadatu temperaturu, smanjuje učinak i održava je, što je pogodno za višesatno korišćenje.

Efikasnost ipak zavisi od spoljne temperature, konkretnog modela, odmrzavanja spoljne jedinice, izolacije i pravilnog dimenzionisanja. Klima nije čarobno rešenje za prostoriju kroz koju stalno ulazi hladan vazduh.

• Početni trošak je veći jer se plaćaju uređaj i ugradnja.
• Vazduh se pokreće, pa nekome smetaju strujanje ili osećaj promaje.
• Filteri moraju da se čiste, a uređaj povremeno pregleda.
• Spoljna jedinica može ulaziti u ciklus odmrzavanja tokom hladnog i vlažnog vremena.
• Jedna klima ne zagreva nužno ravnomerno sve prostorije u stanu.

Klima je najkorisnija kada se toplota može širiti iz prostorije u prostoriju. Zatvorena vrata, složen raspored i više odvojenih soba ograničavaju taj efekat.

Za poređenje nije dovoljno pogledati samo broj vati. Kod grejalice je bitno koliko dugo radi i na kom režimu. Kod klime treba gledati realne uslove rada, a ne samo reklamni podatak o maksimalnoj efikasnosti.

Ako grejalica od 2000 W radi punom snagom jedan sat, potrošnja je približno 2 kWh. Termostat može povremeno isključivati grejni element, pa stvarna potrošnja za ceo sat može biti niža, ali to zavisi od temperature i izolacije.

Klima takođe troši električnu energiju, ali količina zavisi od toga koliko toplote treba da isporuči i koliko je napolju hladno. Zato klima često ima prednost pri dugom radu, ali ne treba obećavati istu uštedu u svakoj situaciji.

• prostor zagrevate samo povremeno;
• potrebna vam je toplota odmah, bez čekanja na montažu;
• grejete malu zonu ili jednu prostoriju kratko;
• živite u prostoru gde nije dozvoljena ugradnja spoljne jedinice;
• želite rezervno grejanje tokom povremenih hladnih dana.

• svakodnevno grejete istu prostoriju više sati;
• prostor ima pristojnu izolaciju i vrata i prozori dobro dihtuju;
• možete pravilno postaviti unutrašnju i spoljnu jedinicu;
• želite uređaj koji može da hladi leti i greje zimi;
• spremni ste da čistite filtere i održavate sistem.

Za kupatilo je presudna bezbednost: uređaj mora biti namenjen uslovima u kojima će se koristiti, postavljen dovoljno daleko od vode i priključen u ispravnu instalaciju. Prenosnu grejalicu ne treba postavljati tamo gde može da se pokvasi ili prevrne.

U spavaćoj sobi klima može biti udobnija za održavanje temperature, ali samo ako vam ne smetaju buka i strujanje vazduha. Grejalica je pogodna za kratko predgrevanje, ali nije dobro rešenje ako mora da radi bez nadzora ili tokom cele noći. Uvek sledite uputstvo proizvođača i ne prekrivajte uređaj.

• Gleda se samo cena uređaja. Kod klime treba uračunati montažu i održavanje, a kod grejalice očekivanu potrošnju kroz sezonu.
• Grejalica se bira prema velikoj snazi bez provere instalacije. Jači uređaj može opteretiti utičnicu ili produžni kabl.
• Klima se postavlja bez razmišljanja o protoku vazduha. Loš položaj može ostaviti udaljene delove prostorije hladnim.
• Očekuje se da jedna klima zagreje ceo stan. To zavisi od rasporeda, izolacije, otvorenih vrata i snage uređaja.
• Uređaji se ostavljaju bez nadzora. Posebno kod prenosnih grejalica treba poštovati pravila o razmaku, stabilnosti i priključivanju.

Ako vam treba brzo rešenje za povremeno dogrevanje, uzmite grejalicu odgovarajuće snage i koristite je na stabilnoj, nezapaljivoj podlozi. Ako planirate da svakog dana grejete jednu prostoriju, klima je obično racionalnija dugoročna opcija, pod uslovom da je prostor dobro izolovan i da je uređaj pravilno odabran.

Za širi pregled opreme i praktičnih saveta za domaćinstvo pogledajte Dom i Saveti.

Klima je najčešće bolja za svakodnevno grejanje jedne prostorije, dok je grejalica bolja za kratko, lokalno i povremeno zagrevanje. Ako ne želite montažu ili vam je potreban uređaj odmah, grejalica ima jasan smisao. Ako želite da tokom cele sezone održavate temperaturu i prihvatate početnu investiciju i održavanje, kvalitetno odabrana inverter klima obično je bolji kandidat.